Sandra blog

A rekla sam da je obican....

Fri, 02 Jan 2009 14:54:16 +0100

Da, napisala sam koliko je dan obican...01.01.2009...valjda..mozda...
Ali eto dokaz kako ujutru kad ustanete ne znate sta cete sve da dozivite u toku jednog "obicnog" dana ...
Da ja ne bih ponavljala sve...
Kliknite ovde

A bio je opsti haos

Thu, 01 Jan 2009 12:43:15 +0100

Dan kao i svaki drugi...1.1.2009... u stvari, mozda lazem...nije kao i svaki drugi...ipak je poseban, nije obican...svaki na svoj nacin...
Medjutim, sve te pripreme, opsti haos po pitanju gde?, s kim?, sta?, kad?, kako?...
Da li iz straha da je ne docekamo sami, ili mozda, usamljeni, ili tuzni, ili gladni, zedni ? Da li iz zelje da je docekamo na sto bolji , za nas na najlepsi moguci nacin ? Sa ljudima koje najvise volimo?
Nisam ja u nikakvoj praznicnoj depresiji, vec sam izgleda mi "odrasla" po pitanju tog opsteg haosa i ludila...
I srecna sam....mada sam ovih dana bas onako zestoko prehladjena...drzim se....
Izdrzala sam...docekala sam je sa ljudima koje volim, na mestu koje volim ( mada je mogao da bude i Dubai )...uspela na neki nacin da cestitam i ljudima koje volim a koji nisu pored mene...
Ej, ali cini mi se da sam nekako tuzna kada sam juce videla sve one ljude, koji su kao sumanuti jurisali po prodavnicama, punili korpe svega i svacega, kao da ce danas biti smak sveta, kao da nece videti hranu i pice godinu dana...mada ... punila sam je i ja ...valjda da se stopim sa masom medju onim rafovima...
Ali eto, i to je gotovo...najeli smo se, napili, docekali, a sta ce biti dalje...videcemo...Samo neka smo mi zivi i zdravi !!!!

Nova Godina?

Sun, 28 Dec 2008 10:41:38 +0100

He kasno jeste...ali meni se uopste ne spava...
Cudim se i ne mogu da poverujem... Zar vec? Pa da li vreme ovako brzo prolazi s godinama ili zbog gomile obaveza?...ili sam ja zaboravila da Nova Godina ipak nije sasvim obican dan? Nemam pojma... Ali, svi se nekako raduju, ocekuju je, a kod mene jos uvek leto... mislim u glavi mi je tamo negde ostao mesec jul, avgust, septembar... Nekako je ne docekujem sa onoliko radosti kao i ranijih godina... a volim ej...volela sam je... Ne znam sta je uticalo na to da mi izgleda kao sasvim obican dan? Sta? Odbrojacu 10,9,8,7,6,5,4,3,2,1... i sta? Desice se nesto? Nece...
Dan kao i svaki drugi.... Zasto da se radujem samo Novoj Godini? Pa ja hocu da se radujem svakom novom danu.... eto to ja odbrojavam...zelju za svakim novim danom...lepo docekan novi dan, lepo ispunjen, lepo zavrsen...
Novi dan...savrsen... A neka druga godina? Da li je 2008 ili 2009 ? Nebitno...
Vreme prolazi u svakom slucaju... svakim minutom,satom,danom, svakom nedeljom, svakim mesecom...bez obzira na godinu...
A kako ce to nase vreme da bude ispunjeno? Zavisi od nas samih...zavisi od toga koliko smo spremni ljubav da damo i da je uzmemo...Koliko smo spremni da svaki taj dan docekamo cvrsto na svojim nogama sta god da nas zadesi?
Ljudi srecna Vam bila!!!
Nadajte se boljem.... ako ona nesto znaci....ja se nadam...zajedno sa Vama...i zelim Vam sve najlepse...
Citamo se u sledecoj!!!

Ljubomora

Sat, 27 Dec 2008 00:16:41 +0100

Ne mogu da stavim ovaj naslov pod kategoriju "ljubav" zato sto apsolutno smatram da nije deo ljubavi...
Ljubomora... Ova prica se zavrsila srecno, a u sustini gomila je onih koji zbog ljubomore trpe teske posledice uglavnom psihickog zlostavljanja...Prica iz tudjeg zivota sledi....
Vezu su poceli sasvim slucajno, neplanirano. On u pocetku nezan, divan, pazljiv, a ona najverovatnije zeljna svih tih manira. Zensko...prokleto... Iza svega toga, iza njegovog profila coveka sa finim manirima krila se slika patoloski ljubomornog coveka.Nije znala...slepa oko ociju da bilo kakav njegov ispad protumaci na taj nacin jer ga je volela. On- napravi scenu...a posle izvini, ja te volim, samo se plasim da te ne izgubim...tako-godinama...
Kako se situacija u ovom slucaju i primeru odvijala?
Sve je nekako izgledalo u granicama "normale" dok su po ceo dan provodili zajedno...Bila je uvek uz njega, pored njega, bez ikakve slobode kretanja...nije joj smetalo...smetalo joj je samo kad smo joj mi govorili da to nije sreca...Govorila nam je " On mene voli...nemate vi pojma...sta vas briga..vi hocete nas da rastavite jer ste ljubomorni..." Gluposti...Ali ko je njoj tada mogao da dokaze suprotno??? Tako je bilo sve dok nije dosao trenutak kada je ona morala da se vrati u svoje rodno mesto...Poceo je pakao...
Sta je sve morala da radi? Uzas... zvao je telefonom po ceo dan...ne da je pita kako je, ne da joj kaze koliko je voli i da mu nedostaje...pretpostavljam da je to trebao da joj prica...On je nju po ceo dan proveravao sta radi? Gde ide? Morala je da mu se javi i kad ode do prodavnice, i cim se vrati...Sta je jos radio? A da! Znao je milion puta iznenada da se pojavi na vratima...bez najave...Ona srecna sto ga vidi...a on odmah paljbu na nju...Dan provede u suzama i pokusajima da se odbrani, ali " on sve zna..." Bez drugarica, o drugovima nije smela ni da razmislja...A kako su izgledali pred svetom? Savrsen par....Za one koji ih nisu poznavali tako dobro kao ja...
Bilo je strasno meni sto sam gledala sa strane... Pogotovo zato sto je moja i zato sto je obozavam...Onda se pojavio jedan drugi...zainteresovan za nju..Nije htela da cuje. Ja sam joj rekla :" Ne moras ti da budes s drugim, izadji na pice s njim, drugarski..." Mislim da je bilo strah da ovaj ne provali...Mi smo je pokrivali, a ona je otisla....
Neverovatno je kako je izgledala dugacije po povratku...Lice ozareno, srecno, oci blistave i sjajne, na licu osmeh... Pocela je da nam prica kako je pazljiv, kako joj je privukao stolicu da sedne, kako joj je skinuo kaput, pripalio cigaretu...Ej ljudi, sta je nju u tom trenutku ucinilo srecnom...neverovatno...koliko malo paznje joj je bilo potrebno da shvati...
Sta je uradila? Raskinula sa deckom koji je bio patoloski ljubomoran, jedva, ali jeste, ovaj drugi joj je pomogao dosta da prebrodi sve...Izasla je iz cele te price...Uspela je...I sad je udata, srecna, sa dvoje dece...divne dece...bezbrizna, bez cimanja i pravdanja...
Eto, ona je bila u vezi, sama , samo ona, pa ipak bilo joj je potrebno neverovatno tesko da prvo prihvati njegova maltretiranja kao takva, pa zatim da se sa njima izbori... Kada je brak u pitanju, jos ako ima dece, to je pretpostavljam neopisivo teze...O tome ne zelim da razmisljam, ali tako nastaju traume kod zena koje su psiholoski zlostavljane u porodici od strane muza, a opet ne mogu nikako da dokazu to svoje stanje...samo patnja i bol...i one same...strasno...Ali, nazalost postoji...
Pa cemu bre to ? Kuda to vodi? Pa zar ne mogu ljudi da vode neki normalan zivot? Ne mogu ni da shvatim ni da prihvatim takve muskarce....
U ovoj prici je on taj koji je oterao od sebe...a volela ga je...ja znam da jeste...sve dok se ljubav nije pretvorila u strah, a zatim u mrznju...

Ying i Yang

Tue, 23 Dec 2008 20:14:20 +0100

U svakom dobru postoji zlo, u svakom zlu ima neceg dobrog.....
Ne trazim savrsenstvo, nisam savrsena. Ma ne trazim nista.... u sustini imam sve...
Samo sam malo pogubljena...i znam sta mi fali, znam sta mi nedostaje, ali isto tako znam da na neke stvari ne mogu da uticem...ne mogu da ih promenim...i iz tog razloga ostajem pri tome da sam srecna...Srecna sta god da mi se desi...srecna sta god da odlucim...
Ne zelim da iznosim nikakve cinjenice, niti neke situacije vezane za znacenje reci sreca ili nesreca...niti sta je to sto me je navelo da pisem ovo....
Zelim samo da ispisem da JE UVEK SVE BAS ONAKO KAKO TREBA DA BUDE....I iz svake moje tuge ili patnje izadjem jaca i hrabrija, nekako imuna na slicne teske situacije. I u potpunosti sada razumem i ono SHVATICES KAD "ODRASTES"...I cudno je to sto zbog mog optimistickog pogleda na svet ispadnem ponekad i pesimista...valjda zbog onog ying i yang...valjda zato sto znam da kad sve krene naopako mora da prestane, i zato sto znam da posle kise naidje sunce i da je tu uvek nesto sto ce da pokrene u pravom trenutku. S druge strane, prokleto se uplasim kad je sve lepo...uplasim se jer znam da ce opet neka jos jaca bura da naidje...postanem imuna na teske slicne situacije, ali uvek naidju posle jos gore, teze...i onda kad pomislim da ne mogu da se izborim, da ne mogu da se pokrenem....
Lepota zivljenja....mogucnost slobodnog odlucivanja, mogucnost pravljenja gresaka ili mogucnost donosenja pravih odluka...Svrha i lepota...

Pripremi se.....POCINJE

Sat, 20 Dec 2008 10:38:48 +0100

Pa ovaj decembar, ko sto rece Charolija, je bas lep....Sve nas uhvati neko predpraznicno raspolozenje....Evo, mi jos uvek nismo okitili jelku, ali je danas dan za ukrasavanje kuce. I lepo je...svi ti praznici koji pocinju da se redjaju, svo to ukrasavanje....Nema toga sto moze da upropasti ovaj decembar, najlepsi je... jer koliko god je ova godina bila teska, svaka ce... na svoj nacin...da donese i radost i tugu...I ne predstavljaju ovi praznici srecu samo za decu, vec i za nas. Na odredjeno vreme...kao bajka...I strogo zabranjujem svima da razmisljaju o problemima, o svetskoj ekonomskoj krizi, o bolestima....Ej, pa sta cemo da radimo cele godine ?
Iskljucimo iz glave sve one senzore sto alarmiraju problem....da budemo bar neko vreme kao deca...bezbrizni i srecni !!!

A sto se tice doceka, ja apsolutno nemam nikakvu zelju da odem negde...i necu...ostacu kuci, sa mojom porodicom...kao i prosle godine...Docekala sam Novu u pidzami, uz glasnu muziku, sa decom...U trenutku odbrojavanja, ugasili smo svetlo, ukljucili sve one lampice i sijalice raznih boja, dozvolila sam im da skacu po krevetu...a oni srecni, presrecni...brojali...odbrojavali...kako su znali...hahaha uz preskakanje odredjenih brojeva...Docekali smo je, zagrlili se jako, sacekali jos nekih pola sata jer je telefon poceo da zvoni kao lud...zvao nas je tata s posla, pa bake, pa deka, pa tetka, pa neki prijatelji...a onda smo iskljucili telefon, ususkali se, zagrlili jako, najjace i legli da spavamo....trebalo je da se odmorimo da bismo ujutru imali "snage" da otvaramo paketice koje nam je Deda Mraz doneo...

Ja idem da se pripremam.......POCINJE !!!!

Gde je taj Deda Mraz ?

Sun, 14 Dec 2008 11:02:12 +0100

Trudimo se, kao roditelji, da svoju decu vaspitavamo na pravi nacin. Ucimo ih da ne lazu, ne kradu, da budu fini, posteni, da vole, da postuju...A u stvari...sve ih ucimo na pogresan nacin. Bar Ja...
Ucim ih da ne lazu, a ja ih od rodjenja lazem da Deda Mraz postoji. I toliko su srecni da mi je prosto zao da iznesem realnu cinjenicu da ga u stvari nema. Da je onaj slatki Deda Mraz njihov tata, a da oni paketici ispod jelke nisu stigli sa severnog pola, vec iz prodavnice i da smo ih mi napravili... A evo, spremaju se i dogovaraju se kako i sta da mu napisu, sta da pozele da im donese...pisu mu pismo koje ja treba da mu posaljem " na vreme" jer Deda Mraz ima puuuuuuuno posla, a oni bi hteli da im On to licno donese jer svake godine dolazi njegov "pomocnik" zato sto mi kasnimo sa slanjem pisma....A u stvari.... Pokusavam svake godine na neki fin nacin da im kazem da su to ljudi izmislili da bi Nova Godina izgledala lepse, ali kad god im vidim one suzne okice bas mi dodje nekako tesko. Strasno tesko....Pa kakva sam ja to majka ?!
Ili, s druge strane, kupujem cerki lutkice princeze, pricam i citam bajke o princevima i princezama....unistice me ove bajke...Pokusala sam da im objasnim rec " bajke" ali najverovatnije da oni u njihovoj glavici jos uvek zive u nekom svetu maste....Kako je zivot samo lep u svim tim knjigama, bajkama... Bice mi veoma tesko da im objasnim da zivot nije takav. Sve to deluje sad smesno, ali valjda sam htela da ih zastitim od stvarnosti, grube i teske. Sin je cini mi se izasao iz sveta maste, ali cerka... Mnogo je poverljiva,osetljiva, nezna...bice tesko...potpuno je drugacija od njega...
Pred njen rodjendan uzela je jednog plisanog zeku i dosla kod mene da mi kaze da zeka hoce da poprica sa mnom. Ja ga uzmem, i pocnem sa onim " gde si zeko? Pa kako si ? Jer si ti to dosao na Anin rodjendan? A on mi kao kaze- da, ali nemam poklon da joj dam..." I ona ga uzima, zagrlila ga je jako, i pocela je da place... Ja sam se zbunila, ne kontajuci sta sam uradila, pitam je sta joj je, a ona onako , sa punim ocima, i stegnutim glasom, valjda da se ne rasplace jako da je zeka ne cuje, kaze meni " nema poklon da mi da..."
O ljudi moji ! Mislim se, curko jedna, rasplaka dete.... I uzmem zeku i pocnem da igram sa zekom u rukama i da pevam " Ja sam tvoj poklon, ja sam tvoj poklon.... " Uzas.....ali izvukla sam se....
I sad pronalazim nacin da im kazem da NEMA DEDA MRAZA ! Ili da sacekam jos koju godinu ? A ? Da odlozim ja to jos malo ?

Bedno piskaralo

Sat, 13 Dec 2008 21:24:12 +0100

Dugo nisam nista pisala...nekako mi je sve postalo bezveze...ne blogovanje, vec ova moja piskaranja...
Vratila sam se na mom blogu na sam pocetak, i citala, i citala...ja sam jedno " bedno piskaralo"... Sve mi je nekakvo crnilo po blogu, a u stvari, u realnom zivotu uopste nisam takva, ali valjda sam pisala samo kad mi je tesko, a u poslednje vreme je bilo vala i previse takvih trenutaka...
I pretpostavljam da mi je bilo lakse da pisem o tome kako se osecam...ne da bih vapila za pomoc vec da bih na neki nacin izbacila ta svoja negativna osecanja negde.
Uvek sam s pocetka jeseni depresivna...I tad me uhvati svakakvo ludilo...sve mi je fuuuuuj...
To mi je najtezi deo godine, tad mi nista ne ide od ruke, tad mi se samo place, tad pocinjem da razmisljam o svemu i svacemu, opterecujem svoj mali, sicusni mozak do besvesti...
A sad je napolju prokleto hladno...al sam ja srecna, relativno...pada neki vlazan sneg, ali ipak pada...one grozne, prljave kise odlaze...i zato sam srecna...pasce sneg,lep, cist, beo, doci ce Nova Godina...I sve vec izgleda lepse...idemo na skijanje, sankanje, bacanje po snegu, da nam se smrznu nosici, da nas obidje Deda Mraz...I uvek se iznova radujem Novoj Godini...Valjda zato sto sam veliki optimista, ocekujem da mi svaka sledeca godina donese sve bolje, i uvek u nekoj od njih ponesto i naucim, rastem, sazrevam, starim...i radujem se, jer sam pametnija......na neki nacin, na svoj nacin...

Cokolada sa rizom

Mon, 08 Dec 2008 21:58:16 +0100

Nisam bila neki ljubitelj slatkisa. Vise volim slano, ali cokolada sa rizom....
Ranije sam mogla da jedem samo belu i to nestle. A deca i on, u stanju su da jedu cokoladu do besvesti.
Cokoladu sa rizom volim sada. I mogu da je jedem puuuuno i da mi ne pripadne muka
Pa sam se malo zapitala zasto mi prija ??!?
Onda sam kopala malo po netu da saznam nesto vise o njoj...

Evo nekih osnovnih stvari koje bi trebalo da znamo svi mi koji volimo cokoladu:

Чоколада садржи велики број хемијских састојака.
Фенилетиламин делује на крвни притисак и ниво глукозе у крви. Магнезијум смирује нервну напетост, а гвожђе помаже код благе анемије. Кофеин је такође у саставу чоколаде, али га има много мање него у кафи, количина у једној шољици једнака је количини у 800g чоколаде.
Претпоставка је да теобромин потстиче жељу за чоколадом, а садржи и састојке попут триптофанелина, који ствара сератонин.
Према резултатима светских истраживања доказано је да црна чоколада, која садржи 60% какао делова и више, веома јак антиоксиданс, будући да садржи полифенол и флавоноид, чисти организам од слободних радикала. Такође до 10% повећава производњу ХДЛ (доброг холестерола), који штити крвне судове.
Чоколада је и веома калорична, има висок проценат масти и шећера, а сматра се да може бити узрочник мигрене.
Чоколада је извор и минерала: фосфора, магнезијума, гвожђа и калијума.

Zato...Kada god osetite grizu savesti zbog toga sto volite da je jedete, setite se da ima mnogo dobrih i vrednih sastojaka. Kaloricna jeste, ali sama cinjenica da smiruje nrvnu napetost i sve ostalo....vredi...
Da li vise volite belu, crnu, sa rizom, punjenu....nije bitno...uzivajte...

Heklanje

Mon, 08 Dec 2008 18:13:07 +0100

Vec duze vreme sam nekako izgubljena u vremenu i prostoru... Ranije nisam bila takva... Ne poznajem ovu Sandru, i ne mogu da verujem da me toliko cesto hvata neka depresija. Ne znam gde sam se pogubila , i ne znam koji ljudi ili situacije su dovele do toga da se ja sve cesce osecam lose. A u sustini, nista mi ne fali... Sve bre imam...Sve uslove za radost i srecu... I uglavnom sam besna na sebe...Mnogo sam postala samokriticna i uglavnom mislim da ja gresim.
A onda sam sinoc dopustila sebi nekoliko suza, onako kao da olaksam dusu... I jeste mi bilo lakse.... Sva ta moja napetost, tahikardije, mrsavljenje, nervoza, uznemirenost, verujem da su povezani... Nisu nikakve zvake rezultat moje kilaze od 50 kg... Vec...Ko ga zna...Najverovatnije je neki psifoloski faktor uticao na to sve... I onda sam pocela da razmisljam....
Ne vracam se u proslost osim kad smatram da sam ispustila neku bitnu cinjenicu ili stavku u zivotu pa me proganja... Vratila sam se... Trazila sam onu staru mene... Ne znam koliko godina sam se vratila unazad, ali u sustini, tragala sam za onim mojim unutrasnjim mirom i spokojom...
Pitala sam se...
Sta sam Ja radila kad nisam imala mobilni telefon, od kog sam inace stvarno zavisnik...???
Sta sam Ja radila kad nisam imala kompjuter, internet ???
Sta sam Ja radila kad nisam radila Avon ???
I osetila sam da me u sustini te 3 stvari najvise uznemire. Iz nekog razloga.... Iz posebnog razloga...
Sta sam uradila ?
1. ostavila sam mobilni telefon kuci. Otisla sam na posao bez njega. I jos uvek nisam pogledala propustene pozive, poruke... Ne zelim.... hocu da se odmorim...psihicki...Zivela sam i ranije bez njega, prezivecu....i sramota me je, ali cu da priznam- 20 ak puta sam brknula u dzep mantila jer mi se ucinilo da je stigla poruka ili da zvoni...strasno...
2. kompjuter, internet.... jos uvek koristim...idem stavku po stavku, i nisam ja neki zavisnik toga....Ali, sta me tu najvise unervozi? Ne moje sedenje za kompom koliko njegovo. I razumem....on to voli...I moram da ispisem sta tu u stvari ne stima. Kad smo kupili kompjuter, to je bila za mene prava katastrofa. On je dane i noci provodio u citanju ispred monitora. Skuvam kafu, a on kaze "ovde cu da je popijem"..i tako duze vreme...I ja onda pocnem da se nerviram. Valjda sam do tada Ja bila njegov centar, a posle neka glupava masina.Ali to je bio njegov san. I jos uvek je...A ja nisam takva da rusim tudje snove zbog sebe... ja sam se onda uclanila u Avon. Cisto da radim nesto, da ubijem slobodno vreme i razmrdam svoj zivot...I radila sam ga, i radim ga....i radicu ga....dok ne puknem....
3. Avon - Zasto me uznemiri ? Usla sam iz ciste gluposti, a onda sam ga zavolela. Zavolela sam ga zato sto sam bila prezadovoljna proizvodima, i jos uvek sam, ivaljda zato sto se meni toliko svidjaju njihovi proizvodi ja sam ih iz srca preporucivala, i bila sam srecna kad mi ljudi kazu :" Uau, pa ovo je stvarno dobro! " I tako sam ga radila i u toku trudnoce, i kad sam se porodila, i onda sam dozivela jedno lepo osecanje. Usla sam u Nova Klub, kao dobar saradnik. Lepo osecanje....prelepo...on sedi ispred monitora, a ja ovamo cenjena i postovana. Onda pocnem da se mislim " Zasto ne bih postala kordinator, pa da mogu i onim zenama koje nemaju posao da pomognem da nesto zarade, bar za sminku? " Popricam ja sa njim a on mi kaze :" Pa ako mislis da imas vremena....pokusaj " I ja se mislim :" Kajacu se ako ne probam. Pa sto da ne? Nista ne gubim, mogu samo da pruzim..." I onda postanem kordinator.... I svaki mesec je moja grupa rasla sve vise i vise. Najlepse mi je bilo kad mi donesu porudzbinu i kazu :" Imam zaradu 2000 idem da kupim neke cipele..." smesno, raduju se za 2000, ali su bile srecne jer je to bio njihov jedini prihod, uglavnom, a same su ga zaradile. I u meni je sve vise rasla volja i zelja.Organizovala sam im sastanke, beauty-bisness treninge,promocije, prospektinge, cak i zabave....sve... da im pomognem da povecaju svoju zaradu, i da mogu malo, bar na 2 sata da izadju iz kuce i osecaju se vredno i opusteno, bez ikakvih obaveza. Sta se desava ? Sada, posle bem li ga posle koliko vremena, imam oko 30 saradnika i 4 kordinatora. I svi oni su mi postali teret. Kako se to desilo? Jednostavno, ako neka od njih ima neki problem , ja odmah ostavljam sve i pomazem. Dugo ih znam... Pocele su da mi pricaju i o svojim zivotima, problemima...i tesko mi je... Jer, s jedne strane, cimaju me odozgo, kazu-treba aktivnost, kazu-ta ili ta mora da pusti porudzbinu.... Ja je pozovem, a ona s detetom u bolnicu. I ne mogu da joj spomenem Avon...i pocela sam uporedo s njima da zivim njihove zivote...i tesko mi je...mnogo ih je...a ja hocu da svima izadjem u susret. Ili, pozovem je da joj kazem da joj nije uplacen racun, a ona mi kaze " ma uplatila sam, ne znam sta je problem..." A ja se onda nasekiram, da nisu slucajno legle pare na pogresan racun, i cimam se, jurim menadzera, zovem callcentar,nerviram se, zao mi... da bih najzad shvatila da me laze i vuce za nos....
U sustini, shvatila sam da me ove 3 stavke strasno uznemire..... I pocela sam da se vracam u normalu. Setila sam se sta sam volela da radim pre svega ovoga... Heklala sam !!!
I tako, danas sam opet pocela da heklam...umiruje...i lepo je...i osecaj je lep kad se zavrsi stolnjak ili milje... Baba me je ucila to da radim kad sam bila mala...Mislim na nju i heklam, ne zevam u mobilni i ne zelim vise da razmisljam kako je drugima. Ja nisam savrsena, ali volim sebe....

Dobri ljudi

Sun, 07 Dec 2008 12:23:56 +0100

U poslednje vreme mi se cesto desavalo da me konstantno razocaravaju pojedini ljudi. Mislim, nije to bilo neko veliko razocarenje, mozda su moja ocekivanja bila velika ili mozda jednostavno nisam poznavala te ljude... Ali, bilo ih je mnogo..jedan za drugim... Pa sam se onda jednog trenutka zapitala :" Da nije problem u meni ?" Jedostavno, problem mi je bio da shvatim i uvidim koliko su ljudi sebicni i na sta su sve spremni zarad ostvarenja svojih licnih ciljeva. I jos uvek ne mogu da postanem imuna na takve. Ne razumem...
A onda sam prestala da reagujem na takve ljude, ali nisam vise ista. Ranije sam svakom prilazila otvorene duse i uvek sam svima pricala i o svojim problemima misleci kako ce oni da me shvate i daju neki savet, da pomognu da dodjem do resenja...ali, nisu bili iskreni...
Zato dugo nisam ni pisala nesto posebno na blogu. Bila sam resena da se malo zatvorim. Cinilo mi se kao lakse i jedino resenje... i krivo mi je sto ne umem da prepoznam namere drugih... Nekad sam znala..odmah..da procenim.. Vise ne umem..Ili su oni postali mnogo vesti ili sam Ja oslepela na takve stvari, pa ne vidim.
I bas onda, kada sam resila da odustanem, posustanem, i da se zatvorim i stavim oklop, videla sam da jos uvek ima dobrih i nesebicnih ljudi. Ljudi koji ne traze vec daju, ljude koji nesebicno pomazu bez ikakvih licnih interesa. Da, nasla sam ih...
Sav nesebican narod sam upoznala na blogu... Tu su Deda, Punky, Drveni Advokat, Charolija, Naivna, Zmajcek.... I drago mi je sto su tu... Da ih citam, citam, citam i uzivam..... i kad upadnem u neku nulta fazu, pojave se sa svojim fantasticnim komentarima, i ulepsaju mi dan.
Nisam ovde ubacila Miffa iz razloga sto je on uvek tu, pored mene, i kad blogujem, i kad me nema na blogu, i kad spavam i kad sanjam i kad sam tuzna i kad sam srecna...Uvek...

Ljubav

Sat, 06 Dec 2008 11:53:45 +0100

" ... Vazno je, mozda, i to da znamo:
covek je zeljen tek ako zeli.

I ako celoga sebe damo,
tek tada i mozemo biti celi.

Saznacemo, tek ako kazemo
reci iskrene, istovetne

I samo onda kad i mi trazimo,
mocice neko i nas da sretne...."

Miroslav Antic

Promocija Avona

Sat, 06 Dec 2008 08:05:12 +0100

Eto i to je zavrseno
Bila sam strasno nervozna i uzbudjena, iz meni potpuno nerazumnog razloga, ali valjda je to normalno osecanje, kao i pred svaki javni skup, sastanak, kongres, konferencije...
U svakom slucaju, sve je proteklo bas onako kako sam i zamisljala da ce da bude. I pored one grozne kise koja je padala, valjda da mi unese jos vecu nervozu posto je ne podnosim, sve je bilo o.k.
U sustini, kada smo krenuli pocela je ogromna kisa pa sam pomalo i strahovala i bila uzasno depresivna,i mislila sam se celim putem :" Zasto sam se trudila da sve to organizujem kad ljudi po onoj kisi nema sanse da dodju..." I svasta mi je jos prolazilo kroz glavu...
Medjutim , i pored loseg vremena , ja sam zadovoljna kako je sve proteklo.
Posecenost je bila, proizvodi su bili, sminker je dosao, frizerka je doduse zaboravila zasto je dosla pa je sve zaboravila da ponese , ali i tu smo se snasli, menadzer stigao i ako je rekao da ce da zakasni - nije, ali voli da me malo nervira, saradnici dosli takodje, reklame su funkcionisale iako sam zaboravila da proverim cd, dosli su meni dragi prijatelji,upoznala sam jos novih, Punky dosao iako ne voli takva desavanja, Miff snimao, usluga Caffea Free Style maksimalna i izuzetno profesionalna... i tako... Citava tri sata smo se sminkale, frizirale, isprobavale proizvode, lakirale nokte, uradile anketu vezanu za nagradnu igru, delile flajere za borbu protiv raka dojke.... Lepo je bilo, kada budem dobila slike , posto je menadzer slikao, a Miff samo snimao, postavicu ih.
P.S. Moram da dodam i da zahvalim Ireni na pomoci

Velika Novogodisnja promocija Avon & Free Style

Wed, 03 Dec 2008 21:57:08 +0100

Razlog sto me nije bilo dugo na blogu je moja frka oko organizacije promocije Avonovih proizvoda.
Dana 04.12.2008 godine(tj.sutra) u vremenu od 17h do 20h u Caffe-u Free Style u Boru odrzace se velika Novogodisnja promocija Avon Cosmetics
U nasem malom, slatkom, zagadjenom gradu,posle BlogOpena uglavnom nije bilo nikakvog posebnog zanimljivog i opustenog, edukativnog i prijatnog dogadjanja. Stoga sam se usudila kao senior koordinator Avona da organizujem promociju za sve svoje sugradjane u nasem najnovijem i po meni najlepsem kaficu "Free Style"
U toku ta 3 sata pored mogucnosti da se isprobaju svi proizvodi iz Avonove brosure, bice jos i besplatno profesionalno sminkanje, frizer,nagradna igra,druzenje,upoznavanje...
Dobrodosli su svi

15 znakova da ste odrasli

Wed, 26 Nov 2008 22:40:11 +0100

Odrasli ili ostarili
1. U kuci imate nekoliko biljaka koje zalivate a ipak ne mozete da ih pusite
2. Seks dolazi u obzir samo u dovoljno sirokom krevetu
3. U frizideru imate vise hrane nego piva
4. U 6 ujutru ustajete a ne lezete
5. Na televiziji obavezno gledate vremensku prognozu
6 Vasi prijatelji se zene i razvode umesto da se " spetljavaju " i raskidaju
7. Umesto 130 dana raspusta imate 21 dan godisnjeg odmora
8. Povremeno pozivate policiju zato sto dosadni klinci iz komsiluka nocu " odvrcu " muziku
9. Stariji rodjaci slobodno pricaju pred Vama masne viceve
10. Vecera i bioskop cine ljubavni sastanak, a ne samo njegov pocetak
11. Gutanje porcije pohovanih pilecih krilaca u 3 ujutru iritiralo bi vas stomak
12. Odlazite u apoteku po "jekoderm" a ne po kondome ili testove za trudnocu
13. 90 % vremena koje provodite za kompjuterom posveceno je poslu od kojih zivite
14. Vise ne pijete kod kuce pre nego sto izadjete u kafic
15. Procitali ste ovu listu ocajnicki trazeci nekoliko stavki koje se ne odnose na vas

Fembot ?

Tue, 25 Nov 2008 12:02:03 +0100

Fembot je zena koja je postala emotivno nedodirljiva, zena koja ne rasipa svoju energiju na druge i koja zivi mirno u svom svetu. Ledena kraljica….
Umorne od prijateljstva koja nikako ne prerastu u emotivnu vezu ( jer je on slep oko ociju) i od toga da uvek budu povredjena strana u vezi, novi soj celicnih zena resio je da napokon pobedi muskarce u njihovoj igri. Odatle i fraza zenski robot ili fembot.
Zene su se godinama gusile u emocijama , cesto neuzvracenim, pogresno usmerenim ili nekontrolisanim.Uostalom, ukoliko pogledate naokolo uocicete da je sve vise zena koje su uklonile svoj “ cip za senzitivnost “. Prve dokaze kao i obicno mozemo pronaci u TV serijama i emisijama. Van scene, planetarno obozavani seks simboli ponasaju se i izgledaju potpuno suprotno nekadasnjem modelu placljive, slabe i nezasticene zene. Na primer, Andjelina Dzoli priznaje da ne vidi nikakvu korist od plakanja, Skarlet Johanson veruje da monogamija nije prirodna za coveka, Bruk Silds otkriva da mora redovno da se odmara od dece….I da ne nabrajam vise….
Fembotizam sve vise pomera granice izmedju polova. Za razliku od nasih majki , zena koja je postala fembot ( nase i buduce generacije) provode 8 sati na poslu, u klasicnoj muskoj areni. Opustene , zadrzavaju svoje probleme i strahove samo za sebe , ne otkrivaju svoje planove i adute i pri tom sigurno napreduju.
S druge strane, muskarci tragaju za svojom osetljivom stranom bica.
Danas, dok svetom vladaju razliciti oblici neumerenosti, femboti se ponasaju kao emotivni anoreksicari. Odrzavanje bezbedne emotivne distance mozda jeste oslobadjajuce iskustvo, ali svako ko to radi duze vreme zna za posledice. Potiskivanje i ignorisane emocije neminovno isplivaju na povrsinu i pocinju da progone. Postoji jos jedna nus pojava fembotizma a to je utrnulost ili ravnodusnost.. Kada je ljubav u pitanju, one veruju da su uloge strogo podeljene ( sto je i tacno ), gde jedna strana uvek sakriva, a druga trazi. I u toj igri, one nikako ne zele da budu te koje ce da traze.
Da li cemo sve vremenom da postanemo femboti i da li ce svetom da zavlada fembotizam? Da li je to dobro ili lose ? Zene cvrste, ledene kraljice, a muskarci mekusci?
S jedne strane, podrzavam fembote ( i ponekad sam i ja ista), a ipak s druge strane smatram da emocije treba da se pokazuju i ispolje.
Ipak, i femboti, zene roboti, imaju osecanja koja su sakrivena ispod gomile celika i metala. Ipak smo mi ljudi.
Juce sam odgledala animirani crtani film “ Wall-e“ i ko ga nije odgledao neka ga obavezno pogleda.

Blizi nam se divan dan

Wed, 19 Nov 2008 10:34:36 +0100

Medju gomilom svakakvih, beznacajnih, i razocaravajucih dana u nasim zivotima ima i onih dana kada mozemo slobodno reci da su DIVNI.
Da, divni….
Oni dani koje najvise volim i koje nikom ne dam da mi pokvari su nasi rodjendani.
Dana , 21.11.2008. nasem najmladjem clanu porodice je rodjendan, a i nasa slava. Znala je ona kad da se rodi….
Pre tacno 4 godine na taj dan , podigli smo slavski kolac, rucala sam i otisla u bolnicu da rodim Anastasiju. Pa radost, da nema gde vise….
E pa iz tog razloga, na ovom blogu nece me biti nekoliko dana jer moja princeza vec sve zna i hoce da ima najlepsu tortu i hoce da dobije najlepse poklone, tako da mama pored spremanja slave mora da spremi najlepsu tortu i da taj dan posveti njoj i gostima, a mama bi bas volela , posto se ova slavlja padaju u petak, a mama ne radi vikendom, da uvece proslavi ljudski , jer su svi proslavili njeno rodjenje samo mama nije….Nisam imala vremena….
E pa sad, vreme odvajam samo za nju, za njene zelje, i njene zahteve, jer pored svih glupavih obaveza i cimanja zaboravljam sta je ono sto me pokrece i drzi jakom… Moja deca…..

Promena radnog mesta

Tue, 18 Nov 2008 16:59:22 +0100

Zivimo tu gde zivimo, i zivimo tako kako zivimo…
Uopsteno, situacija kod nas u zemlji je teska i kao sto je sve u ovoj nasoj drzavi uhvatio talas promena , naravno da necu ni ja da budem preskocena.
Mogla bih najverovatnije da pobegnem, jer imam gde i imam tu mogucnost da biram, ali ipak sam izabrala da ostanem tu gde sam i da nastavim dalje, hrabro i dostojanstveno sta god da me snadje. Ja ne bezim…Mogu, ali necu..
Sistematizacije, privatizacije, tranzicije, visak radnika, male ili nikakve plate , male otpremnine… Svega tu ima, kod nas….Valjda mora da bude tako. Pomirila sam se s tim. Odavno. Ima i tezih i gorih slucajeva od mog. Ja bar imam posao, redovna primanja, zasad…a o tezini posla ne zelim da pisem, bar ne jos uvek. Svaki posao je tezak na svoj nacin.
Da bih mogla da objasnim situaciju u kojoj se ja nalazim, moram da napisem cime se ja u stvari bavim, odnosno, sta radim…
Ja, kao radnik Zdravstvenog Centra u ocnoj sluzbi i kao radnik sa malo godina u toj sluzbi ( 7 godina ) postala sam visak. Ali, imam resenje za stalno tako da sam ja postala deo “ sistematizacije “. Ne zelim da zalazim u pricu da li su razlog stvarno moje godine radnog staza u toj sluzbi pa sam zato stavljena na spisak medju njih cetiri iz nase sluzbe ili je nesto drugo u pitanju. O tome ovde ne zelim da pisem. Dovoljno je da ja znam.
Novo resenje sam dobila jos pre dve godine , medju gomilom drugih sestara po svim ostalim sluzbama. Naziv moje nove sluzbe je “ Sluzba za produzeno lecenje i negu “
Ja zbunjena , ali ne i jedina, pokusavala sam da nadjem nacin ili nekog ko ce da mi objasni sta podrazumeva rad u toj sluzbi. Odgovor je bio :” To je samo resenje takvo, ostajete svi na svojim radnim mestima. Tako mora da bude zbog sistematizacije , da neko ne bi ostao bez posla .” Ok. Precutala sam…tad…
Medjutim, pocela je moja nova sluzba da se gradi, u stvari, pocele su da se renoviraju prostorije za tu moju novu sluzbu. Zna se ko mi je nacelnik, glavni tehnicar, buduce kolege i koleginice. Sve se zna, ali jos uvek nista konkretno niko ne prica sta ce tu da se radi. A ja ne budem lenja, naravno, volim da znam sta me ceka….mada, svesna sam ja toga da sta god da je ja sam zavrsila takvu skolu i to moram da radim…
Uostalom, ja sam ta koja voli smenski rad, odeljenski rad, i volim da radim to sto sam zavrsila vise od ovog do sad-glupavog piskaranja, administracije, zakazivanja i objasnjavanja ljudima “ zasto doktor ne moze danas da ga primi”. Muka mi je od svega toga.
Tako se ja lepo , po prvi put zbog svog licnog interesa, maksimalno angazujem i odem na Kongres Medicinskih sestara.
Upoznala sam tamo gomilu iz drugih gradova, kolege i koleginice, i u toku razgovora sa jednom od mojih koleginica iz drugog grada, ja dobijem objasnjenje sta znaci i koji je opis posla medicinske sestre u sluzbi za produzeno lecenje, posto u njihovom gradu vec postoji takva sluzba.
Odgovor je glasio ovako ( mada je mogla da bude malo indirektnija, da ne kazem “neznija” ):” Pa, u toj sluzbi ce da budu uglavnom ljudi koji imaju karcinome ili oni kojima vise nema spasa, nesto slicno gerijatriji. Tvoje je samo da ih brizljivo cuvas i negujes do trenutka kad treba da umru, a kad vidis da umiru, samo da ih pustis na miru da umru…..”
Ej bre! Pa ja to ne mogu !!!Kako ja , ovakva osecajna curka, da pustim nekog, a da ne pokusavam da ga spasim…
I ne znam sta me ceka….mozda nece da bude bas tako kako je ona meni rekla…Pa ipak ja radim neki human posao, nisam….
I pocnem tako da razmisljam sta je gore ? Zar nisam mogla lepo ko moja baba da ne zavrsavam skolu, da me muz izdrzava, a ja da kuvam, spremam, i cuvam decu ? Nego, eto, mi zene hocemo da budemo ravnopravne, a nigde nema ravnopravnosti . Kakva bre ravnopravnost? Samo tezina na ledjima jos veca….
Pa dobro, ajde sad, ko sto rekoh, neko nema nikakav posao, i ja “kao“ treba da budem srecna sto cu “ to” da radim za neke sitne pare, a kako ce moja psiha da izdrzi to sve, o tome ne zelim ni da razmisljam.
Mogu i mogla sam da odem, da menjam, da se potrudim, ali nisam htela….A sto ? Bem li ga…valjda ima neki razlog…
Blizi se Nova Godina, i moja sluzba ce tad zvanicno da se otvori i pocne sa radom. Tako smo bar naculi posto se o tome glasno ne govori…. Frka je svima koji idu u tu sluzbu, plase se…a ja kao neki junak tesim ih i pricam :” Boze moj, sta je tu je. Snaci cemo se vec….” Ja jedina pricam kao veeeeeliki optimista i tesim druge, a samo ja znam kako mi je……

Cutanje na sav glas!

Mon, 17 Nov 2008 22:14:43 +0100

Zasto? Da li zbog zelje ili znatizelje?
Da li prolazi ili tek dolazi? Ne znam…Ne znam sta me ocekuje, ne znam ni da li da se nadam i cemu da se nadam…Mislim da me je upravo prosao onaj osecaj i da vise ne zelim ni da se nadam, ni da cekam i iscekujem.Bolje prolazim…
Cemu to iscekivanje kad nije moguce? I cemu bilo kakvo nadanje kad nije moguce?
Jednostavno, spustam se sa oblaka I koracam samo u nivoima realnih mogucnosti. Lakse je i jednostavnije…lepse i bezbolnije…svesno gubim i smatram svoju odluku savrsenu u ovim trenucima. Po prvi put…. Zelim realno, zivim stabilno, ujednaceno, ali bezbrizno…
Ili bar zelim da mislim da je ovaj nacin zivljenja lep I bezbrizan…mozda zato sto neki drugi nacin nije ispao vredan truda i nadanja, ulaganja i zrtvovanja…
Ko ce ga vise znati???
Mogla bih ja sad da ispricam pricu koja me je navela da razmisljam ovako i na ovaj nacin…Mogla bih, ali necu… Ucim se da cutim i precutkujem… Resila sam da na ovaj nacin ucutim “ na sav glas”.Mozda sam i htela da pricam, ali u mojoj glavi se culo samo ono “ cuti….” Ok – cutim….

Skolsko ocenjivanje part II

Mon, 17 Nov 2008 18:39:02 +0100

Napomenula sam vec da cu da postavim sastav iz srpskog jezika na svom blogu bez obzira na ocenu jer cela sustina se ne svodi na umece u pisanju i sastavljanju, nisu svi ljudi stvoreni i rodjeni da pisu, vec na snalaljivost koja je meni itekako bitna u zivotu.

Ovo je sastav iz pismenog iz srpskog jezika ucenice koja ima oko, pretpostavljam, 17 god. Tako?

"...Zivot je sve sto vidimo i osecamo.On je u nama i oko nas,bogatstvo koga smo retko svesni.
Zivot dobijamo a niko nas ne pita da li ga zelimo ili ne,a moramo ga cuvati bez obzira na sve.Duboko u nama postoji dusa koju niko ne sme povrediti nama kao ni mi nekome mada se to svesno ili nesvesno cesto desava.Trebamo ciniti dobra dela koja ce usreciti nas same i ljude oko nas.Male stvari cine nas zivot srecnim a jos manje ga kvare.O njima ne treba govoriti vec govorimo samo o dobrim jer one cine nas zivot i dizu nas u oblake a lose nas povlace u morske dubine,pri cemu nam je za izvlacenje iz njih potrebno puno snage.Trebamo misliti na ljubav koja nas pokrece,neku lepu poruku,san koji bi voleli da se ostvari,iskrenog druga drugaricu,a ne na nesto lose sto smo proziveli jer se i posle toga nas zivot nastavlja iako u tom trenutku to sve izgleda jako tesko.Ne trebamo biti tuzni zbog lose ocene ili skupe jakne koju ne mozemo kupiti.Bas zato se trebamo smejati jer ce biti i dobrih ocena i stvari koje ce nas ciniti srecnijim od kupovine jedne jake!Osecanja ljubavi i srece su osecanja koja nam pokrecu zivot i zato ne treba patiti!
Male stvari me cine srecnom.Srecna sam sto docekujem svaki novi dan,sto se budim pored osoba koje volim,sto nisam sama.Pored tolike srece u mom zivotu ne mogu reci i da sam nesrecna.Mogu reci samo da postoje stvari koje me rastuzuju i stvaraju u meni neku nervozu za kojom cesto nema potrebe.Tuzna sam kada nemam podrsku ljudi oko sebe,kada znam da nekom recju ne mogu nekom da pomognem,kada je osoba koju volim daleko do mene.Mislim da sam mlada i da ne trebam da patim,da u svom zivotu trebam da imam sto vise svetlih trenutaka....."
Sreca i tuga se medjusobno smenjuju.One cine nas zivot onakvim kakav je.Samo ako smo svesni toga ici cemo dalje i necemo se osvrtati....

I ja jos nesto, za kraj ovog posta, njoj

U zivotu niko nece da te pita sta si imala iz pismenog iz srpskog, pisi kad osecas potrebu i ako je osecas, i radi u zivotu samo stvari koje volis. Skolu ces da zavrsis, pokusaj i faks, zbog sebe, ocene nisu merilo. Ti samo budi hrabra i jaka sta god da te zadesi...

Prijateljstvo

Sun, 16 Nov 2008 09:33:53 +0100

Veoma cesto me uhvati neka nostalgija za ‘starim’ prijateljima. Setim se svih nasih gluposti, nestasluka, pa mi dodje nekako krivo sto u ovom svom ubrzanom zivotu ne nadjem vremena da im se posvetim, da ih nadjem… A bili smo tako slozni, jedinstveni, nesalomljivi…Ne znam… Pocela sam da ih trazim, cini mi se dovoljno mi je da ih vidim, da popricamo malo i setimo se detinjstva…Rastanci posle zavrsenog skolovanja je bio uz dogovor i obecanje – vidimo se, cujemo se… Nasla sam ih samo nekoliko…
Znam ja da oni nisu isti, da ja nisam ista, i da nas je zivot sigurno promenio, ali neki od njih su ostali isti.Isti onakvi kakve ih pamtim.
Kad sam bila za Beograd, znala sam da su mi tamo cetiri drugarice iz detinjstva. Morala sam da ih nazovem, da ih vidim.Ipak, proslo je 15 godina od naseg poslednjeg susreta.
Sve samih pozvala, rekla sam u kom cu hotelu da budem. Jedna mi se uopste nije javila, nazalost, a znam da zna ko sam, sa onom drugom nisam uspela da se vidim jer radi, pa dete, pa muz…a ja tamo samo jedan dan, treca me je pozvala kad sam stigla i rekla da joj je otac u bolnici i da ce da mi se javi ujutru (i jeste, videle smo se), a cetvrta ( Bilja) me je odusevila. Samo sto sam stigla u hotel, pozvala sam je i rekla sam joj gde sam, ona je tog trenutka sela u taxi i dosla do mene. Kad sam izasla ispred hotela da je sacekam ne mogu recima ni da opisem to osecanje. Zagrlile smo se i ona je pocela da place. Plakalo se i meni, ali , cutala sam…da bude lakse…
Izgubljene, zeljne razgovora sele smo u salu , narucile pivo (kao nekad) i pricale, pricale,pricale…mala nam je bila noc….ali najlepsa noc u mom zivotu, slatko sam se ismejala, ona ista kao i pre…Ostale su nam fotke, sveze, ne stare…i predivno osecanje…
Sutradan mi se javila i ona treca ( Maja) , otisle smo na pice, i pricale, pricale, pricale…ali samo nekih sat vremena jer sam morala da se vratim nazad…ali eto…lepo…prelepo
Bila sam ja od onda jos jednom za Bgd kod Bilje, izasle smo jedno vece u grad,obilazile butike, setale gradom, po kisi, bila sam joj gost tri dana, i prelepo me je ugostila. Sad cekam da dodje ona kod mene. …
Nema nista od onog “ vidimo se za 10 , 20, 30 godina mature”.
I naci cu ih ja sve, naci cu vremena ….
A sta me je navelo da napisem post o prijateljstvu? Ovo :

Pokazi i kazi da volis.Jer

"...Tu blizu sam imao prijatelja, u ovom gradu koji nema kraja.
Ipak dani idu i sedmice lete.
I prije nego se o kreneš, godina je prošla.
I nikada se ne vidamo sa starim prijateljma, jer je život brza i strašna trka.
On zna jako dobro da ga volim, kao i u danima kad sam dolazio kod njega.
I on je dolazio kod mene, ali smo tada bili mladi, a sada smo zauzeti, umorni ljudi.
Umorni od igranja ove glupe igre, umorni od pokušaja da se probijemo.
‘Sutra cu kažem! ‘nazvati Jima i pokazat cu mu da mislim na njega.’, ali sutra dode i ode, a udaljenost izmedu nas raste i raste, tu blizu, ipak miljama daleko.
‘Evo vam telegram gospodine,’.
‘Jim je danas umro.’.
I to je ono što dobijemo i zaslužimo na kraju.
Tu blizu, nestao je prijatelj.
Ne zaboravi da uvijek kažeš ono što misliš.
Ako nekoga voliš, reci mu.
Nemoj se bojati da kažeš ono što osjecaš.
Posegni i reci nekome šta ti znaci.
Jer kada odluciš da je pravo vrijeme možda ce biti suviše kasno.
Iskoristi dan.
Ne žali ni za cim.
I što je najvažnije, ostani uz svoje prijatelje i porodicu, jer su ti oni pomogli da postaneš ona osoba koja si danas...."

Prvi ljubavni jadi

Sat, 15 Nov 2008 11:16:33 +0100

Simpatije... Ja sam imala prvu simpatiju u 1.razredu osnovne skole.
Moj sin, koji je sad u 1.razredu osnovne skole, ima simpatiju. Ne znam da li je lepo da ovde pisem o njegovim osecanjima, ali meni kao majci je to mnogo simpaticno, a bice i njemu kad bude malo veci...
U predskolskom je centar njegovog sveta bila devojcica po imenu Marija. Ne znam sta se tacno izdesavalo izmedju njih dvoje, nisam htela da zalazim u dubinu, ali simpatije su trajale veoma kratko. Kada sam ga pitala sta je sa Marijom on mi je odgovorio :" Pa sta ona misli, da je kraljica???" I tu se sve zavrsilo...
Krenuo je u 1. razred i sve je bilo ok na pocetku, medjutim posle nekog vremena, pozvala me je uciteljica da mi kaze da se zaljubio i da u toku casa samo gleda u Nevenu i uopste ne slusa i ne prati nastavu. slatko sam se ismejala...Moj sin da se zaljubi?!? Mamina beba bre...
Nisam Nevenu spominjala, nisam htela, vec sam mu uporno skretala paznju na to da ide u skolu da nesto nauci... Da li me je uopste slusao i pratio o cemu sam pricala nemam pojma..
Onda me je pozvala opet uciteljica da mi kaze da je pokusala da ih sastavi kao tim , njih dvoje , da razgovaraju o nekim slicicama u knjizi i da ce posle da ih pita sta govore te slike. Ha, smejala sam se od srca... A njih dvoje, umesto da razgovaraju o tim slicicama, moj sin joj je pricao o mobilnim telefonima. Frajer... On zna sta su mobilni telefoni?! Nego je najverovatnije hteo da ostavi dobar utisak
Cula je ona da oni pricaju o telefonima pa ih je prozvala i pitala ko hoce prvi da pocne. Kaze Nevena se postidela i sagla glavu, a on je poceo da prica, o slicicama, da izvadi Nevenu iz neprijatne situacije. Kavaljer, nema sta! I ispricao je, kaze , dobro se izvuko...
Nije proslo mozda ni 2 nedelje, i Nevenino mesto je zauzela Aleksandra... Kako? Dala mu je broj telefona.....
Jednom, dvaput, triput, a on ga uvek izgubi. Trazi celo popodne i ne moze da se seti gde ga je stavio. Sou!
Tako je pre neki dan ona njemu opet dala svoj broj i rekla da je pozove da ona pita mamu da dodje kod njega. Upao je u kucu, i hteo odmah da je pozove, ali mu tata nije dao dok se ne presvuce, ruca, uradi domaci... Pozurio on jadan sve to na brzinu da odradi da Aleksandra ne ceka dugo. Doneo svesku da proverimo da li je sve dobro i kada je ustanovljeno da je sve kako treba, pustili smo ga da je pozove da dodje. Ali opet... Nije mogao da se seti gde je ostavio njen broj telefona. Nama smesno, kako je slatko smotan, a on place i trazi. Poceli smo svi da trazimo po kuci broj... On nam objasnjava kako je izgledao papiric, a mi trazimo... Celo popodne!!!
Nadjoh ja u neko vreme... Sakrila ga je Ana (sestra), ali gde sam smela da mu kazem...Ionako se samo svadjaju...
Dam mu ja broj telefona, a on sav srecan, uzima telefon da je pozove, pri tom odlazi u sobu da ga mi ne cujemo... Ja kao nesto radim blizu sobe, da cujem.... kopka me.... jbg...majka....
Cujem ga kako kaze :" Dobro...cujemo se onda sutra, zvacu te ranije..."
Izlazi on, a ja pitam :" Milose jer dolaizi Aleksandra?" A on meni :" Ne. Ne pusta je mama, pao je mrak..."
Meni opet smesno... kako da ne padne mrak, kad smo mi trazili broj citava 3 sata. Ali dobro, kazem ja njemu :" Ma sutra ces da je pozoves ranije, cuvace mama broj". Bi mi ga zao...
Doslo je i to sutra, pozurio on odmah da zavrsi domaci i sredi svoju sobu, jer treba da mu dodje Aleksandra. Zuri, dok ne padne mrak...
Dolazi kod mene da mi trazi broj, ja mu dajem, on opet odlazi u sobu da telefonira, i nista....opet nista...
Rekla mu je Aleksandra da ne moze da dodje, jer ne moze da nauci da procita neku pesmicu iz bukvara kako treba. A on joj reko :" Pa, dodji, ja cu da ti citam." Ali, opet je nije pustila mama.
Ja mu kazem:" Neka je. Zvaces je za vikend. Vidis da je ne pusta mama." A on meni , onako kroz suze: " Ma laze me, nece da dodje.."
I tako... Stvarno mi ga je bilo zao. Sta je on sad kriv sto ne pamti gde ostavlja te papirice sto mu ona daje. A ona sada ljuta...naravno...I priznala mu je da nije htela da dodje jer ga je ona cekala nekoliko dana da je pozove... Eto, muke....Pitam ga ja :" Pa jer si joj rekao da nisi mogao da se setis gde si ostavio njen broj?" A on meni kaze :" Nisam. Sta me briga...nek se ljuti... Sramota me da kazem da samo gubim njen broj."
Slatke ljubavne muke i problemi od malih nogu...meni je sve to strahovito simpaticno i smesno, ali njemu, nije lako.
Moj sin jos sada pokusava da shvati sto se ona ljuti i sto je ljuta, ali nikad nece ni da shvati. Takve su zene....
I uhvati me pomalo strah sta cu kad bude veci... Mnogo je bre osetljiv i fin, ali ponosan i dostojanstven. Pravo musko, na prvi pogled... ali ja ga znam...

Reci Ne nasilju u porodici

Fri, 14 Nov 2008 16:45:08 +0100

Dana 25.novembra je Medjunarodni dan za borbu protiv nasilja u porodici.

Tokom događaja, agencija Ujedinjenih Nacija koja se bavi ženskim pravima,
(UNIFEM), želi da predstavi peticiju sa milion potpisa Generalnom Sekretaru
UN Ban Ki Munu, u okviru svoje kampanje Kaži NE nasilju nad ženama. Ovo je
internet kampanja koju je pre godinu dana pokrenula glumica Nikol Kidman,
Ambasador dobre volje UNIFEMa. Kampanja poziva ljude širom sveta da potpišu
online peticiju koja zahteva od globalnih lidera da zaustavljanje nasilja
nad ženama bude prioritet.

Više od 50 vlada iz celog sveta potpisalo je peticiju ali UNIFEM-u i dalje
nedostaju desetine hiljada potpisa da postigne svoj cilj od milion potpisa
do 25.novembra

Reci NE nasilju u porodici
Hvala Vam!

Nevreme sa kisom

Wed, 12 Nov 2008 19:05:39 +0100

E pa ovako...
Nasem Punky-ju u poslednje vreme ne ide pisanje pesama, pa sam morala da ga zamolim da postavim jednu njegovu pesmu,medju gomilom dobrih, na svom blogu.
Strasno mi se svidja kako ih pise, ali najverovatnije da je bolje da prestane na neko vreme, bar dok ne dobije inspiraciju ponovo

Pesma medju pesama koja mi se mnogo svidja ide ovako:

Ko nevreme kad predosetim
u tvom glasu nemir kad osetim
vidim da kraj stize sa kisom
u koferu punom neispunjenih zelja

Nikad nista na to ne kazem
cutim i trpim ali te ne lazem
cekam da mozda stegnes me jako
valjda manje ce da boli me tako

Ne boli i kada drugi me pljuju
oni i ne znaju zasto sve trpim
ali me boli uvek na kraju
sto ne shvatas koliko te volim...

Punky, hvala za dozvolu

Sudbina ili sta li je vec?

Tue, 11 Nov 2008 16:41:49 +0100

Sudbina… Pa da li uopste verovati da postoji ili smo mi ti koji kroje svoj zivot po sopstvenim zeljama?
Koliko puta mi se samo desilo da kazem jedno , a uradim drugo. Milion puta… I razmisljala sam o tome. Dugo… Nije u pitanju moj horoskopski znak i ako svi tvrde da je od toga (blizanci- dvolicnost) , vec stvarno imam ponekad utisak kao da mi na jednom ramenu stoji andjelcic, a na drugom djavo. Ali nikad ne znam ko je sa koje strane, tako da nikad i ne znam koja je odluka ispravna, a koja ne…ili je u pitanju stvarno sudbina ( nesto na sta ne mozemo da uticemo)…
Otkud znam… Znam da sam ceo svoj zivot pricala da se necu udati pre 27 godine, a 12.05.1999. sam to javno i izjavila ( rekla sam ko me stvarno bude voleo, taj ce da me ceka dok ne napunim 27), da bih 16.05.1999 rekla “DA” ( posle samo 4 dana ??!!). Cudna stvar… Srecna sam, ne kajem se, ali kako sam znala ??? Sudbina? Moguce…
Imam ja bezbroj situacija u svom zivotu na ovu temu i stvarno je zbunjujuce. Verovala sam da meni ne moze nista da se desi ako ja tako ne odlucim, ali bas tada kad sam uverena u sopstvene zelje i ciljeve i bas onda kad verujem da cvrsto stojim iz svojih uverenja mora da se desi nesto da ih poljulja i da me potpuno zbuni. Zasto sam “nesto” rekla bas tad, a ne kasnije? Zasto sam “nesto” uradila bas tad a ne kasnije? Zasto ovo? zasto ono ?…Kao da to nisam bila ja, vec neko drugi…I onda prodje vreme a ja i dalje ne shvatam zasto sam pojedine stvari rekla ili uradila u svom zivotu… Da li mi je tako zapisano negde ?
Prosle su godine, ja uvek vratim film unazad da proverim da mi nesto ne promakne i tako sam vremenom pocela da verujem u sudbinu , ali i u sebe i svoje odluke. Pocela sam da verujem da se u zivotu sve desava s nekim razlogom da nas nauci ili opomene…
Trudim se ja da ispunjavam ono sto zamislim, i trudim se i dalje da mislim da sam ja ta koja donosi odluke u svom zivotu, ali na kraju uvek shvatim da ako nesto mora ili ne mora da se desi – tako ce i biti…
Sudbina...

Moj Jugoslav

Sat, 08 Nov 2008 00:36:59 +0100

Prica se ne svodi ni na kakvu osobu ljudskog tela i duha, ali zbog moje emotivne vezanosti za njega, postao je 5 clan nase male porodicne zajednice.
Moj Jugoslav je u stvari moj auto marke Jugo 45.
Prosle godine, tacno na moj rodjendan , dobila sam ovaj auto od oca na poklon. Nikada mi nije kupio nista “veliko” u zivotu, jer najverovatnije nije hteo da me “ pokvari”, tako da sam od njega mogla da ocekujem samo neku zvaku, cvet, cokoladicu (malu)…ali auto-nikada!
Poveo je on nas do Zajecara, da mu pomognemo da izabere auto za sebe ( kao da se ja razumem u automobile ). Stignemo mi u Zajecar ( ja, on, i Miff), i odemo da gledamo auto. Uvede nas covek u kucu, ponudi nas kafom, picem… poceo je da prica o autu, a ja blejim i samo klimam glavom cisto da vidi kako kapiram o cemu prica. Razgledamo mi njega, on mali, lep, sladak, crven, star, ali ocuvan…
Kaze meni tata :
”Ajd udji i upali da cujem kako radi motor”
Ja udjem, besna sto mi oduzima moje dragoceno vreme, upalim, on slusa, gleda u mene i pita me :
”Sta ti mislis? Jer je dobar? “
Ja mu kazem :
“ Ma nemam bre pojma…”
On opet meni :
“Pa jer ti se svidja?”
A ja kazem :
“Pa spolja je lep,svidja mi se “
Ugasimo mi auto, udjemo opet u kucu i pita moj tata onog coveka :
” Jer si sredio papire?”
Ovaj mu odgovara :
“ Da, sve, samo da potpises i da ga uzmes”
E tada je usledio za mene sok. Moj tata uzima papir da potpise, i u tom trenutku okrece onaj list prema meni i kaze :” Ajde potpisi, srecan ti rodjendan!!!”
A ja u plac….Od srece…bujica emocija u trenutku kroz mene, a ja nespremna.. Placem i smejem se i svasta…covek gleda zbunjen a ja se kezim i placem. Sou !!!
I tako od tada je Moj Jugoslav postao zvanicno clan moje porodice.
Sta se desava…
Jednom prilikom uhvatim na Tv-u neku emisiju o automobilima. Prikazivali su auto “ Chevrolet Spark”, a ja se odusevim ( to je bilo pre Jugoslava). Zavolim taj auto zbog svega toga sto zna i ima, zbog sigurnosti… Auto mojih snova. …
Ja pocnem da drndam mog Jugoslava, on jadan cuti i trpi. Udarim malo kapiju levo, malo desno, on opet cuti, ispadaju mi retrovizori po putu, a ja jadnica ne smem da stanem i da ga pokupim jer me sramota, a i sta ako ne mogu posle da ga upalim. Ljudi sviraju, a ja masem… Zenska , nema sta…
Dodje ova godina, i moj tata kaze meni :” Ceo zivot sam radio za Vas ( sto jes, jes) i resio sam da kupim sebi nov auto, ali mi treba zirant”.
Ja kazem :
“ Pa dobro, ja cu da ti budem zirant, uzmi kredit, donesi mi papire na posao da ih sredim “.
Dao mi tata Jugoslava, kako ja njemu da ne izadjem u susret. Donesu oni meni papire, ja jurim po firmi da ih overim, trista cuda tu ima i trista potpisa.
Pitam mamu :
” Koji auto kupujete?”
A oni meni :
” Zastavu 10”
Ja kazem :
” E da je neki auto pa da znam sto se mlatim…”
Ali njihova stvar. Dam ja mami dokumentaciju i oni odu. Zavrsim ja posao, smorna, i nervozna, cima me brat od strica da me pita jer hocu s njim kuci , ja kazem da dodje da me pokupi, i mi krenemo.Kad ono… U dvoristu…. Chevrolet Spark !!! Da li da opet zaplacem ili da se suzdrzim? Resih ipak da se suzdrzim. Izadjem ja zaprepascena, i pomislim da nam je neko dosao u goste, kad ono…Kupio ga moj tata… Lepo je…Stvarno je lep, kao na tv-u… Ali, pogledam mog Jugoslava , pa mi bi zao…
Sta je sve jadan proziveo pored mene, a ja sad da se radujem nekom drugom automobilu…nema sanse…
Tu nastaje pravi problem… Od kada je taj Chevrolet Spark usao u nase dvoriste, moj Jugoslav se urotio protiv mene. Ja sednem, upalim ga, a on me zeza, sedne neko drugi, on radi… Mislim da se plasi konkurencije i da se plasi da necu da ga ostavim.
Kazu meni svi :
” Pa ako te zeza prodaj ga dok mozes da uzmes neku paru za njega.”
Al ja jednostavno ne mogu… Verujem da kad bude shvatio da ga stvarno volim da ce da prestane da me zajebava…
E a opasan je. U garazi je bio Spark, ali Jugoslav se izborio da dobije garazu zbog svoje osetljivosti na vremenske uslove . I tako, Spark se sad smrzava napolju, a moj Jugoslav uziva i smeje mu se.
U Sparka sam sela samo jednom i nikad vise. Necu !!! To je tatin auto, moj je Jugoslav i ja ga volim takvog pokvarenog i nadrndanog i ne znam sta cu od ovolikog pritiska od strane drugih ljudi :
” Prodaj, prodaj, prodaj, prodaj….”
Bas se bre brzo vezujem i za stvari, i za ljude…pih…

Kaktusi

Sun, 02 Nov 2008 22:58:56 +0100

Naziv “kaktus” potice od grcke reci kaktos, sto znaci bodljikava biljka. Nalazimo ih neobicnih oblika,velicina, povrsina i sa raznim bojama cvetova. Mnogi imaju izmenjeno lisce i neobicne oblike kojima sprecavaju gubitak vode. Neki mogu imati ukrasne bodlje, cekinje ili dlake.

Otkud sad kaktusi ovde?
Cvece- vrtno, sobno, nebitno…Volim cvece bez obzira da li imaju cvetove i da li uopste cvetaju ili pustaju listove svakakvih oblika. Lepo je posmatrati njihovo razvijanje.
Medjutim, u poslednjih godinu dana koliko god da se trudim da ga sadim, polevam, negujem, razmnozavam – susi se…
Kazu “ Treba im prici s ljubavlju…”

Kaktusima sam oduvek nazivala ljude koji se plase da ne budu povredjeni i zato su uvek spremni da prvi povrede, jer s koje god strane da pokusate da im pridjete, vi cete da budete povredjeni.

I tako, dosla sam do otkrica da sam ja u stvari postala neka vrsta kaktusa i iz tog razloga mi se cvece i susi.
Dobro, imam ja tu manu … Nasledila sam od tate, pretpostavljam da sam takva rodjena.
Bas iz tog razloga sto sam strasno impulsivna i hocu odmah sve da rascistim, ne vodim racuna uopste o tome sta pricam.Takav je isto i moj otac… Ljut, iz nekog njemu poznatog razloga, dodje, kaze nesto, povredi me, a onda kaze “ nije tata tako mislio “. Fuj… Ogromna mana. Nije za zanemarivanje. Svesno, nesvesno, namerno, nenamerno… Uzasno sam sposobna da povredim coveka, i to uglavnom NESVESNO. Ljudi koji me dobro poznaju kazu da nisam losa nego da mi je ponekad “ jezik duzi od pameti. “
Evo jednog primera ( sad me je sramota kad se samo setim,ali…)
Bila nam je slava. Moj stric i strina su prestali da slave njihovu slavu, i iz tog razloga ne idu vise kod nikog. Meni je bilo zao da ne dodju, posto ih obozavam i kad se guzva malo rascistila, ja dovatim telefon da ih pozovem. Javi se strina, ja je molim i molim i molim i pocnem da joj pricam kako su to gluposti. Pa sta ako oni vise ne slave, ja hocu da dodju… I tako, nagovorim ja nju nekako i kaze ona meni da ce da dodju samo da mi stric dodje s posla , a ja curka…Umesto da cutim ili da kazem kako jedva cekam da ih vidim , ja prokomentarisem “ Pa ajde bre, dodjite, bolje vi da pojedete ovo sto je ostalo, nego da pojedu svinje…” i posto naravno, uopste nisam ukapirala sta sam rekla , prekinem vezu, i cekam i cekam i cekam, a njih nema… Ljuta ja, ne zovem nekoliko dana, ljuta naravno i ona, ali ja i dalje ne kapiram sto, jer sam naravno ja uvredjena sto me je “ispalila”. Prodje neko vreme i ja odlucim da odem do nje, da vidim sta se dogadja Odem ja, ona ljuta, ja pitam sta joj je, a kad mi je rekla sta sam joj rekla, ja da umrem. Pa ni na kraj pameti mi nije bilo da je povredim. Nego eto…jbg…Oprostila ona meni, jer sam se sigurno million puta izvinila , i valjda zato sto mi je strina , ali eto, nisu mi svi ljudi rod, niti me poznaju, da bi mi oprastali “svakakve” izlete.
U jednoj knjizi sam procitala “ Kada ostanete nasamo i pogledate se u ogledalo, da li zaista znate ko se krije iza tog lika ?”Ma da, ja sam blesava da proucavam sebe!? Pa ja sam sebi savrsena… Laz…
I tako, motajuci film unazad, ja skontam da mozda postajem kaktus, jer me u poslednje vreme svi na neki nacin povredjuju, a ni ne razmisljam o tome da mozda nisam ja ta koja je povredila prva, a da toga nisam ni svesna.
Kazem nesto sto ne mislim, nasalim se nekim glupostima, ali nisu svi ljudi uvek raspolozeni za salu, ko sto nisam ni ja…
Odlucila sam da prestanem da se trudim da uzgajam i odrzavam u zivotu ovo moje jadno sobno cvece, pocecu da cuvam kaktuse po kuci, cisto da me podseti da moram da naucim da se ponekad ugrizem za jezik.

Bes ??? Razocarenje ???

Sat, 01 Nov 2008 01:13:25 +0100

Ne znam sta da kazem na ovu temu, ali osecam potrebu da o tome pisem. Valjda pokusavam da shvatim kako se osecam. Ne znam…
Trudim se da kada uvidim da nesto ne funkcionise trebam to i razresim.Sa problemima se suocavam koliko god su teski ili bezazleni,ali sve ono sto ja smatram problemom ne mogu da ostavim tako. Ako pokusavam da pobegnem, ide za mnom, poput senke. Prati i proganja.
A kad isto tako smatram da imam nerazresene stvari sa nekom osobom, a ta osoba pri tom konstantno bezi i ne zeli da se suoci, ja izludim. Smatram da je bolje kad se nesuglasice pojave, resiti ih tog trenutka, oci u oci, dok ne zapadnu sve dublje I dublje…
Mozda ja u stvari gledam u pogresnom smeru kad su te stvari u pitanju.
Jasno mi je da je “jutro pametnije od veceri",ali ako je izjutra osecaj isti, i drugi dan, i treci, i cetvrti…I ako je tako svaki dan u meni se samo gomila bes koji me plasi. Plasi me da ne kazem mozda nesto sto ne bih trebala, da ne uradim mozda nesto zbog cega cu se u buducnosti kajati.
Ali kako ?
Kako da s nekim ko konstantno bezi, ili se pojavi, a pri tom ne progovara, ili se pravi kao da se nista ne desava razresiti problem. Ne razumem.. Ne razumem ni sebe sto me to toliko pogadja. Mozda od takvih osoba trebam da dignem ruke.Mozda sa takvim osobama trebam da prestanem da komuniciram i uopste ulazim u bilo kakvu pricu, jer ne gledamo u istom smeru.
Moj trud se ne vidi kao trud, vec kao los rad , a moj dobar rad ispada kao necija usluga.
Radis, trudis se da uvek sve ispadne kako treba a opet.. Jednog trenutka izgubis snagu, volju, ili jednostavno ne mozes vise, zastanes, ne padas, i umesto da te neko pri tom malo uzdigne, da volju, on te gura u pad, napravi haos zbog tog zastajanja a posle se pravi kao da nista nije uradio …
I ko tu treba da bude besan i razocaran ?
Stvarno se u poslednje vreme cimam oko svakakvih gluposti . A mogu da uzivam u zivotu… Treba mi samo malo snage da izbacim takve ljude koji imaju tu “moc” da ulivaju bes i razocarenje u meni i koji cini mi se uzivaju u tome.
Mene to ne raduje… Ako negde gresim, kazi… ako vidis da patim, pusti me…ako vidis da padam, pruzi ruku… ne moras nista od toga ni da uradis,ali ne raduj se mom besu…
Pokusavam s onim “ Sve je uvek bas onako kako treba da bude” ili “ ko zna zasto je to dobro’, ali ja u ovome jos uvek ne mogu da pronadjem nista “ dobro”…A nije da se ne trudim. Mozda bih trebala da totalno prestanem da svoj trud trosim u ovom smeru.Mozda ce to da bude “dobra” i prava stvar….
Da li gresim ??? I gde gresim ??? Zbunjena sam...

Skolsko ocenjivanje

Thu, 30 Oct 2008 16:33:16 +0100

Desilo mi se nesto sto me je navelo na razmisljanji o ocenjivanju iz skolskih dana, na ocenjivanje silnih onih profesora,nastavnika i ucitelja.
Necu da kazem o kome je rec, necu da je otkrijem i ako joj se izuzetno divim na snalazljivosti u tim godinama.
Ali pored mog dugog razmisljanja da li da uopste spomenem o cemu se radi,resila sam da ipak ispisem neki red i o tome.
E pa ovako : Posto me,kao sto vec svi znate, uhvati ponekad neko ludilo pa pocnem da pisem svakakve gluposti koje ponekad ni meni nisu sasvim jasne. Uhvati me neka sumnja vezana za zivot i moj pogled na celokupnu “stvar”. Ja tako ispisem nekoliko redova iz mog blesavog uma jer tada osetim neko olaksanje kao da sam razgovarala sa gomilom ljudi koji imaju shvatanja isto kao i ja, pa mi tada onako malo lakne oko srca kad uvidim da nisam jedina koja voli da opterecuje svoj mozak. U tom mom piskaranju naisla je jedna izuzetno snalazljiva devojka koja me je kontaktirala putem maila.
Nije bitno kako je glasio mail,mada je umela izuzetno lepo da ga sastavi da mi skrene paznju, bitno je o cemu se radi. Pitala me je da li hocu da joj pomognem jer za 2 dana ima pismeni iz srpskog jezika!?
Ja se tu prvo malo zbunim, pa se onda mislim- sto da ne ?!?
Pocnem da se prisecam skolskih dana i svojih ocena iz srpskog jezika i setim se da su bile relativno dobre. Pa ajde, valjda je pored promene silnih udzbenika i pored silnih inovacija u skolstvu ostalo bar isto ocenjivanje. Ona je pocela i dosta toga lepog ispisala, a ja sam sastavila jos nekoliko redova i rekla joj da iskombinuje sama. Cisto da se zna, borimo se za cetvorku!!!
Ne znam kakav je ispao celokupan sastav, i ne znam da li ce da dobije cetvorku, ali znam sigurno da ce za snalazljivost, upornost i inteligenciju kroz zivot biti ocenjena sa ogromnom peticom. Ja joj drzim palceve, i cekam da mi javi sta je dobila.
Ali eto, lepo je bilo vratiti film 15 godina unazad i prisetiti se tih silnih problema i strahova oko ocena. Sad kad se prisecam sve mi to dodje nekako slatko i smesno…

Sigurna i Svoja? Ocigledno da ne moze

Tue, 28 Oct 2008 21:40:40 +0100

Ne znam da li je neko procitao u novinama clanak o “sigurnoj kuci” u Zajecaru. Ja sam se zgrozila i zaprepastila i razocarala. Ti ljudi koji su u toj kuci nemaju apsolutno nikakve uslove za normalan, a kamoli za bezbrizan zivot. Jos uvek zive u strahu , retko izlaze napolje jer im stizu razne pretnje sa strane. Verujem da ne traze nikakav komfor,ali zar ne moze da im se obezbedi bar mir??? Sigurnost? Bezbrizan zivot?
Sta se desilo? “… Mole za zastitu policije posle pretnji dvojice nasilnika cije su porodice smestene u ovoj ustanovi. U Sigurnoj kuci u Zajecaru trenutno se nalaze cetiri zene i sestoro dece koji zive u strahu od osvete napustenih muzeva….”
Uzas!!!

Snovi?!

Tue, 28 Oct 2008 19:10:31 +0100

Nekad lepi, nekad ruzni, nekad povezani sa svakodnevnim zivotom,a ponekad potpuno razliciti od nasih shvatanja,zivota i svega ostalog
Da li su proizvod nase podsvesti ili imaju neko znacenje?
Da li vredi da se tumace i preispitaju ili je bolje zaboraviti ih?
Evo sta kazu psiholozi na to
“….Oni veruju da san salje poruku iako ona nije uvek lako “citljiva”, a moguce ju je ocitavati na nekoliko nivoa – jedan bi bio bukvalan, kroz simboliku i ustaljena pravila (tipa velikih sanovnika sa univerzalnim znacenjem simbola ), drugi nivo bi bio individualan ( u njumu se univerzalna simbolika prevodi u specificna znacenja za snevaca ), treci je istrazivacko – dijaloski ) u njemu snevac sa strucnjakom istrazuje dublje poruke sna ). San cesto ima “ komprezatornu “ funkciju, prema onoj narodnoj “sto je babi milo,to joj se i snilo “,pa se u njemu nadoknadjuje ono sto nam manjka u realnosti. Vazno je da snove ispricamo i damo im smisao. Ruzni snovi najcesce govore o nerazresenim situacijama koje se ne moraju nuzno vezivati za sadasnji trenutak vaseg zivota, vec mogu upucivati na dogadjaje iz proslosti za koje ste sazreli da ih osvestite i zavrsite sa njima. Oslusnite snove, podelite ih s nekim i pokusajte da razumete sta vam to telo porucuje kroz san….”
Ne sanjam cesto,ali kad mi se desi da je moj san toliko realan da imam osecaj kao da sam ga stvarno prozivela, obavezno ima neko znacenje koje ja shvatim tek kad uvidim da mi se neka situacija odigrava bas onako kako mi je vec i bilo “najavljeno” u snu.
Neke zelim da zaboravim i ocajnicki se trudim da ih se ne secam. Kad sam kao mala sanjala ruzno, meni su moji pricali da pogledam kroz prozor i zaboravicu sta sam sanjala. Nekad je to uspevalo, ali vise nece. Ocigledno da sam odrasla i da ima neka druga caka.
Neke ipak, s druge strane u realnom zivotu iscekujem da mi se dogode jer su bili mnogo lepi. Mozda mi se i dogode nekad, a mozda vec i jesu postali ostvarljivi u nekom drugom obliku.
Kakvi god da su, volim da ih sanjam, tumacim i preispitujem mada nekad nema nikakve logike izmedju sna i mog zivota.

Predavanje na temu Mobinga i kako se zastititi

Mon, 27 Oct 2008 15:09:43 +0100

Bila sam na jednom predavanju gde je tema bila “mobing,sta je to?” Zanimljiva je cinjenica da je u sali koja broji preko 200 mesta bilo popunjeno jedva 20.A zasto nisu dosli? E pa o tome sam i ja razmisljala kad sam videla tu “praznu” salu. Kod nas u zemlji je mentalitet ljudi jednostavno takav.Nije bilo reci o tome da je mali broj ljudi znalo da se u Nasoj ustanovi odrzava ovakva vrsta predavanja koja je potrebna svakom radniku. Svi smo dobili jednaka obavestenja,u isto vreme. Ne znam da li bih smela da iznesem cinjenice o ovoj statistici,prema tome to cu i da preskocim…Za svaki slucaj…
Da ja lepo prenesem narodu koji je mozda zeleo da cuje nesto o ovome a nije bio u mogucnosti.Ovako:
Prva stvar je da se Mobing moze spreciti ako se na vreme reaguje. Uciniti mobing transparentnim, govoriti o problemima koji se desavaju, inicirati dijalog I ne zatvarati se u sebe.
1.Reagujte pre nego sto konflikt preraste u mobing
2.Pokusajte da prepoznate mobera i njegove namere
3.Ne reagujte emotivno u komunikaciji sa moberom.Odrzavajte iskljucivo kontakte
4.Odgovorite na provokacije mobera i suocite se sa njim lice u lice
5.Razgovarajte sa kolegama i trazite njihovu podrsku
6.Potrudite se da imate siguran nastup pred moberom
7.Ne smete pokazivati strah
8.Obratite se nadleznim institucijama i organizacijama ( posto koliko sam ja razumela u nasoj zemlji jos uvek ne postoji zakon koji bi mogao da nas zastiti na ovu temu)
Nadamo se da ce nasa zemlja uskoro sankcionisati mobing i tako pomoci zrtvama koje su trenutno potpuno nezasticene i prepustene same sebi. Koliko velike psiholoske posledice trpi zrtva- velike su i tesko se dokazuju. A zanimljivo je da je mobing u velikoj meri povezan i sa zlostavljanjem u porodici. Onaj ko je zrtva na poslu cesto se desava da u porodici zlostavlja ,a onaj ko je zrtva u porodici desava se da bude mober na poslu… Nadam se da ovo poslednje nije u velikoj meri tacno jer je u tom slucaju tesko zatvoriti krug, ali znam da ukoliko smo i nemi posmatraci mobinga, postajemo i sami saucesnici, a opet s druge strane kako cemo mi moci kao nemi posmatraci da procenimo ko je stvarno zrtva mobinga … A neko ce opet da kaze :”Sto da se mesam ? Sta se to mene tice?”
I zasto uvek ima “te” dve strane? Da li? ili ne?
Moj licni zakljucak je da ipak ukoliko primetite da neko pocinje da vas maltretira na poslu otvoreno pitate :”U cemu je problem?” A ukoliko primetite kao “nemi” posmatrac da neko postaje zrtva dovoljno je i da ga potapsate po ramenu da uvidi da ga neko razume., bar dok Zakon ne ucini nesto na ovu temu…

Relaxaciona masaza

Sun, 26 Oct 2008 21:53:00 +0100

Onaj ko je bio nekada na profesionalnoj masazi zna koliko je lep osecaj.
Imam obicaj da svaki i svaciji rodjendan proslavim i obelezim. Spremim tortu,kupim svecice,poklon,napravim iznenadjenje. Pored decijih rodjendana, i mamin, tatin, Miffov, svoj. Nekako mi se cini da je taj dan ipak poseban iako se slavi 30. ili 40. ili 50… Ipak je poseban i lep…
Po prvi put u zivotu ove godine nisam zelela svoj rodjendan da proslavim na taj nacin.
Nisam htela tortu ni svecice (ali sam ipak dobila) htela sam taj dan da posvetim samo sebi. Kao poklon za rodjendan od muza dobila sam profesionalnu relaxacionu masazu u jednom kozmetickom salonu.
Predivan osecaj… Uz neku tihu muziku i neka opustajuca ulja…Pola sata… Sasvim dovoljno da se opusti i mozak i telo od svih svakodnevnih trzavica i problema.I stvarno je bila relaxaciona masaza. Prvo sto me je pitao jeste da li imam nekih problema npr sa kicmom,vratom… Rekla sam da nemam i da samo hocu da se opustim. I kad mi je rekao da cu posle masaze da se osecam pospano neko vreme nisam verovala i bas mi je bilo smesno…Medjutim tako je i bilo…Ostatak dana provela sam zevajuci dok su prijatelji dolazili da mi cestitaju rodjendan. Bilo mi je nekako suntavo u glavi..Pravi efekat ove relaxacione masaze je tek sutradan i u narednih 2-3 meseca mogla sam da poletim.Bistrina u glavi,ledjima,vratu… Svako ko nije probao,trebalo bi…Bas iz tog razloga sto zivimo velikom brzinom i pod velikim stresom…
Mogu samo da zamislim kako je onima koji redovno posecuju Spa centre…E to je uzivancija....prava….
I ovo mi je bio najlepsi poklon koji sam dobila za rodjendan.Ipak je to samo moj dan……

Katastrofa proizvedena odlukama

Sun, 26 Oct 2008 14:02:41 +0100

U svetu,u vasioni,u nama… Svuda postavljamo tempiranu bombu koja svakog trenutka moze da prsne…

Ceo zivot okrivljujemo nekog drugog za nase lose odluke ili dogadjaje u zivotu..Valjda je tako lakse… Ja kazem “bije me maler” a u stvari iz jednog ludila sama teram sebe u drugo,trece,I tako do besvesti…Kao da sam sama u sebi postavila bombu i cekam da eksplodira , a ni jednog trenutka ne pokusavam da nadjem nacin da je deaktiviram… Sama sebi… I kad neko drugi u meni izazove tu eksploziju,nije neko drugi kriv vec ja.Ja sam dozvolila da “taj “ neko udje unutra i postavi je.Zar nisam mogla da kazem :”Stani! Gde si posao? Unutra ne mozes!!!” Ne… Vec jednostavno, da li zbog vere u ljude ili zbog nevere da neko moze nas da povredi kazemo :”izvoli,unisti me!!!” A posle…Ko je kriv???

Ma ajde… Postavis celik oko sebe,sacuvas svoju unutrasnjost i svoj jedini mir ne dopustajuci pri tom niko da ga unisti…E tako treba…Valjda…Pa zar nije bolje??? I jednostavnije… Zasto sebi komplikujemo zivot ? Zar nismo mi ti koji treba da ga cuvaju i stite, vole i postuju…Ko ce ako ne mi sami??? Sami stvaramo trzavice da li iz znatizelje ili iz neznanja sta odatle moze da izadje… Da li strah, sumnja, nestrpljivost ? Moze svasta da se stvori, odnosno svasta smo mi sami sposobni da stvorimo…U nama…I bes i radost i srecu i tugu..Iz cista mira ubacimo oluju u nase zivote ne razmisljajuci kako pri tom pravimo greske ili lekcije…Neko nauci, neko zaluta, neko se raduje, neko pati…

Ali sve su to nase odluke…

Cak i ako odlucimo da nista ne uradimo vec da cuvamo samo sebe iz straha, i to je odluka…Velika,mozda i najveca…Odlukom da nista ne odlucimo doneli smo odluku da u zivotu ne razmenjujemo misli i osecanja i da vodimo monoton i jednostavan zivot ostavljajuci u sebi zauvek ono isto saznanje …Ista pamet pre 2 godine,sada, u narednih nekoliko godina, a mozda i zauvek…A kad dodje starost mozda cemo da ostanemo isto toliko prosti jer nismo dopustili svojoj licnosti da kroz nova i sve teza iskustva sazre..Tako da mozda nikad i ne shvatimo kakve smo patnje i radosti sve propustili…
Pa ajde sad da li da nastavimo da trzamo svoj zivot (mozda pri tom postanemo izuzetno inteligentni) ili je nasa inteligencija ako odlucimo da ostanemo u stanju mirovanja?
Ponekad ni ja sama ne shvatam ni sta sam htela da kazem , ni sta da mislim, ni kako da se postavim… A ipak ponekad sebe savrseno dobro razumem i imam veliku zelju da svoj zivot zakomplikujem… Pa onda kukam, trazim resenja na pitanja koja sam sama sebi postavila…

I sigurna sam da sad imam temperaturu !!!

Sms i E-mail bonton

Sat, 25 Oct 2008 13:33:27 +0200

sms bonton

1. Kada primite SMS trebalo bi da odgovorite na tu poruku.Nema niceg goreg nego da ne znate da li je osoba kojoj ste poslali poruku procitala ili nije.Jednostavno "hvala" ili "OK" je dovoljno.
2. Pozeljno je da poruke budu sto jasnije i konkretnije
3. Nije uctivo svaki cas proveravati poruke kada ste u drustvu,osim ako vam se desava nesto veoma vazno
4. Nevaspitano je upucivati bilo kakve formalne pozive SMS poruke,kao i raspravljati o ozbiljnim temama i dogovarati se o bitnim stvarima

e-mail bonton

1.Ukoliko ne odgovorite na dobijeni imejl,krsite pravilo br 1 lepog ponasanja na internetu
2.Nemojte pisati velikim slovima jer moze da se protumaci kao vikanje
3.Kada odgovarate na neciju poruku koristeci opciju Reply,uvek ukljucite i tekst poruke na koju odgovarate kako bi primaoc znao na koje pitanje odgovarate
4.Ako ste odsutni,ukljucite opciju out off office assistant,sa porukom koja ce automatski biti poslata kao odgovor onome ko vam je uputio mejl.

KAD SVE KRENE NAOPAKO

Fri, 24 Oct 2008 00:52:51 +0200

Ne znam da li je naslov ove price idealan.
E pa ovako… Pokusavam da shvatim da li se u zivotu sve dogadja s nekim razlogom,jer se jednostavno desava da na neke stvari uopste ne mozemo da uticemo…Strasno sam veliki optimista i na svaku losu stvar koja mi se dogodi ja se nasmejem,skupim malo vise snage i energije i nastavljam dalje.I tako uvek…Medjutim,da li sam sakrila negde duboko u svojoj podsvesti ili mi se stvarno nikad nije desilo da me bije ovoliki maler…Ne traje jedan dan…Traje danima…A nekad mora da prestane…Pa nece valjda da traje ceo zivot???!! Ali samo se nadovezuje…Na jedno-drugo,na to drugo-nesto trece…Cini mi se da necu da imam snage.Bas se nekako osecam slabom. Ja slaba??? Jesam…
A kako je sve pocelo? Ono sto me najvise izbaci iz koloseka nisu ni ljudi,ni glupave ili neprijatne situacije vec bolest.Ali borim se…Za sve…
Prvo mi se razboleo sin.Prehlada.Kazu nista strasno.A to su rekli 19.septembra!!! A on jos uvek bolestan.Prestane da pije lekove,prodje 2 dana pa opet isto…Ludim…Plasim se,a oni kazu nista strasno…Zatim,muz je otisao nesto da radi.Cucnuo,ustao-otok jos uvek ima.To je cini mi se pocelo pre otprilike mesec dana.I umesto da bude bolje-sve je gore.Noga u gips,gomila lekova i injekcija, a doktor kaze ako mu ne prodje,ostavice ga na odeljenje dam u punktira nogu!!! Jos nam to fali…. Naravno i to sam podnosila kroz smeh i zezanje,a nije…Dalje- drugo dete koja je inace cini mi se najotpornija na sve bolesti u porodici,a najmladja je,kaslje vec duze vreme,a oni kazu opet-nije joj nista!!!
Ima jos… Da zlo bude malo vece,ja u nedelju dobijem temperaturu,ne veliku,ali dovoljno da me slomi, i od tad opstajem na Brufenu da bih mogla da budem uz njih,bolovanje ne smem da otvorim jer su lekovi kao sto svi znate uzasno skupi.Pre 2 godine imala sam upalu pluca,a danas je pocelo da me boli u grudima kao i ranije,ali ne smem kod lekara jer su mi oni na prvom mestu.Mozda samo umisljam-na nervnoj bazi…
Dalje, pokvario mi se auto,a sredjivan je pre mesec.I dalje je neispravan.On sad mora malo da priceka… A juce???!!! Zakasnim za bus,uzmem taksi da dodjem sto pre kuci,kad sam dosla kuci,iskljucili nam telefon jer sam zaboravila u ovom haosu da ga platim. Ja bez telefona,i jos u ovoj situaciji,uf!!! A ja pocnem da se smejem…uhvatio me napad smeha kao da nisam normalna…Ali uvece sam dozivela slom,valjda me je stiglo…I to kad sam posla da spremim veceru.Ja bez auta,telefona,prodavnica zatvorena…Resim,sad cu da se nabijem u kuhinju da muckam i spremam,da ne mislim, pa na spavanje.Pustim muziku i pocnem …Sve sam ja lepo izmuckala I izmesala sastojke za “Srpsku pogacu” koju svi u kuci obozavaju.Otvorim frizider,u njemu samo 3 jaja!!! Ali dovoljno da zavrsim veceru…I nemam pojma sta mi se dogodilo,padne 1 i razbije se.Ja da pozurim da pokupim da deca ne nagaze,nagazim ja!!! I pooooooooludim!!! Zbog 1 jajeta!!!! Zavrsimo mi nekako i tu veceru ,sredim ja kuhinju a da nista ne polomim,sredim decu,uspavam ih i mislim se “idem da napunim kadu da se malo opustim da ne pocnem da placem”. I napunim kadu,ali hladnom vodom jer sam toplu istrosila na ostale…I tako…prezivim bez suza…I danas sam zakasnila na bus jer sam morala da idem u postu da izregulisem bar telefon…Znaci jos uvek me bije maler…I danas…A jos uvek se nisam isplakala…a cini mi se bilo bi mi lakse…
Obicno se radujem novom danu,a sad se plasim i da legnem i da se probudim…Ko zna sta ce sutra da me snadje???
E sad mi je malo lakse…Morala sam ovo da ispisem ovde,u slucaju da zaboravim kako je kad krene naopako…Ma samo da ozdravimo!!!
A nasla sam ovo protiv stresa i moracu da pocnem da se antistresiram

Skola

Thu, 23 Oct 2008 20:49:14 +0200

Polazak u skolu i za nas i za njega je bio prilicno tezak.Sta cemo?Kako cemo? Plasili smo se kako ce da prihvati novu sredinu,decu,uciteljicu.Plasili smo se svega bas iz tog razloga sto je tesko prilagodljiv na bilo koju novu situaciju.Nije isao u obdaniste jer je osetljiv i bolesljiv.Cuvali su ga baka i deka sto je za Nas bila jos jedna otezavajuca stvar kao roditelja.
Ne znam da li smo imali srecu,ili smo se plasili bez posebnog razloga,ali uciteljicu je imao predivnu.
Sad kad je proslo godinu dana od tog "pocetka" resila sam da ispisem pesmicu koju im je uciteljica sastavila na kraju skolske godine.I jos da naglasim da je to bio polazak u predskolski,ali sa ovakvom uciteljicom i nama i njima je izbrisan strah od skolskih i "novih" obaveza

" Posvecujem mojoj prvoj generaciji"

U jednome selu nadomak Bora
postoji skromna i mala skolica nova

Jednog decembra,bila je zima
gorela sam od zelje da se upoznam s njima

Devet stolica za svakog djaka
milog i dragog buduceg prvaka

Svakog dana kad u Ostrelj podjem
sunce se smeje kada tamo dodjem

A tamo su oni,malo veci od mrava
raditi sa njima sreca je prava

Mali ljudi a srca velika
oni su moja grudva od celika

Jaki i snazni a na izgled mali
svu tugu sa sveta su rasterali

Andjela rasti! Nevena voli! Vukasine misli! Lana progovori!
Milose cuti! Petroviceva tise!...a Aleksandra tiho uzdise
Mladene mucni glavom! Miriceva oboj plavom!

Devetoro ih je kao sto znate
jedno bih im rekla:
Ne skidajte osmeh s lica!
Voli Vas vasa uciteljica!

Hvala joj!!!

Kako uraditi samopregled dojke?

Wed, 22 Oct 2008 17:19:34 +0200

Od svoje 20.godine,zena bi trebalo da sprovodi samopregled dojki jednom mesecno.Ukoliko primetite bilo kakve promene na dojkama obratite se lekaru.
Do perioda menopauze ovaj pregled treba obavljati u prvoj polovini menstrulnog ciklusa.U periodu postmenopauze pregled treba da se obavlja jednom mesecno,istog dana u mesecu.
Obavezno se javite lekaru ukoliko primetite promene pri samopregledu:
-sekret/krv/sukrvica iz bradavice
-cvorice u dojci ili ispod pazuha
-vizualne promene:promenjena velicina grudi,oticanje,uvucena bradavica,naborana koza
Uz samopregled, potrebno je sprovoditi i sledece redovne kontrole:klinicki pregled dojki preporucuje se na svake 3 godine za zene u 20 i 30 godinama,a jednom godisnje za zene preko 40.

1. Lezite i stavite ruku ispod glave.Jagodicama prstiju pritisnite dojku i prelazite preko nje kruznim pokretima.Koristite 3 nivoa pritiskanja tokom pregleda,lagani pritisak da osetite tkivo ispod koze,srednji da biste osetili tkivo koje je malo dublje i jaci pritisak da bi se osetilo tkivo koje je blizu dojke i rebara.

2. Prelazite preko dojke u koncentricnim krugovima od spoljasnje ivice dojke do bradavice.

3. Stanite ispred ogledala sa rukama na bedrima pogledajte da li na Vasim dojkama postoje promene u obliku,velicini ili bilo kakvo ulegnuce.

Ceo postupak ponoviti i na drugoj dojci.

NA DANASNJI DAN...

Tue, 21 Oct 2008 16:52:10 +0200

Pre tacno 9 godina na danasnji dan bilo je strasno hladno...Padao je sitan sneg...Ja,tuzna I depresivna zbog hladnog I loseg vremena,a on tu spreman da me oraspolozi....Znao je...Znao je kako da mi pridje,znao je sta da mi kaze,znao je kako da me usreci I oraspolozi... znao je tada,isto kao sto je znao I narednih 9 godina...Uvek tu kad treba I uvek isti...Moj...Tad,sad,i ne pustam ga jos u narednih 99 godina...Da,danas Nam je godisnjica,a ovo me je cekalo kad sam dosla s posla.....

NIJE COVEK ONO STO VIDIS

Tue, 21 Oct 2008 16:18:52 +0200

Izgled…nazalost svima bitan…ali...
Ne ide..uglavnom uz to lice I telo ne ide ono sto je unutar njega…
Moze covek da bude lep,savrsen spolja,a iznutra pokvaren I ruzan..i ocigledno je da nas oci kroz ceo zivot lazu I varaju…ne tudje,vec nase..
A ipak s druge strane, naizgled ruzan, iznutra lep,prelep
I sta je bitnije? Dusa ili telo? Ne znam kako drugi gledaju na ove stvari,ali ja sam odavno naucila da coveka ne gledam ocima,vec dusom…ne gledam mu lice vec srce…mozda zato I mislim da bolujem od “Prozopagnozije”
Zasto je meni apsolutno spoljasnji izgled nebitan? E pa ovako,pored te cinjenice da sam se mnogo puta prevarila I da izgled nista ne znaci sve je u stvari sklop glupavih gena I nasledstva…Lep covek iznutra zraci I spolja,lep covek iznutra ne moze da postane ruzan…takav je kakav je…lep,savrsen…dok izgled…Ne bih da budem gruba,ali vise treba da se neguje I cuva ta nasa unutrasnja lepota koju svi zapostavljaju nego spoljasnja…Mogu ja godinama da imam lepo lice I telo,mogu godinama da patim sto ga nemam I da opterecujem sebe potpuno zanemarljivim stvarima,ali sta moze da se desi… Mogu da predjem ulicu I da me pregazi neki manijak koji izgleda “lepo” I unakazi moje lepo lice zauvek…A gde sam tu ja? I dalje unutra,ista…to sam ja…Ne kazem ja da ne moze I dusa da se iskvari,ali mislim da nju posebno trebamo da negujemo I cuvamo da ostane I opstane lepa I cista u svakom trenutku…
Iz navedenih razloga uvek mi je bilo bitnije kako ce neki covek da se postavi u “teskoj”situaciji nego da li je kupio nove pantalone,promenio frizuru ili ugojio se neki kg…Gluposti…Ali stvarno…I u mojoj okolini je ljudima mnogo cudno to sto sam takva,ali jesam takva…Kad mi neko kaze “jer ti nista nisi primetila novo na meni?” Ja poludim…Pa nisam,sto je bitno da li si iscupala obrve,stavila manikir,promenila okvir na naocarima???A onda kad kazem da stvarno nisam,kao da sam ih povredila….O ljudi oko cega se Vi cimate…pa I ja se sminkam,sredjujem,lickam I mackam,ali ne stavljam to kao prioritet…nikada… I tako sam ja jednom dobila odgovor “ Eto a na primer ja znam da ti je juce ovaj prsten bio na drugoj ruci!!!” Svasta!!! Ni ja ne znam na kojoj je ruci juce bio ni da li sam ga juce uopste I nosila….Eto o cemu ljudi vode racuna…A postoje mnooogo bitnije I vaznije stvari u zivotu…..Pa mi onda dodje da joj kazem “ Zeno,pogledaj kako mi je danas,da li sam srecnija ili tuznija,pogledaj mi dusu,da li patim ili se smejem!!” Ali onda shvatim da to ona nikad nece da razume…A I ne trazim…Ne od nje…ko treba da vidi-videce,a ko ne treba-nece nikad ni da vidi tim ocima kojima ja gledam…

SMS sa posledicama

Sun, 19 Oct 2008 10:05:50 +0200

Nisam mogla da zamislim sebe da budem rob necega sto je ubrzan napredak civilizacije nama nametnuo...Nisam takva da budem rob stvarima.Ali eto,javno priznajem da sam postala rob neceg sto se zove "Mobilni telefon".Pa vala bas smesno...
U sustini prica se ne svodi na to koliko ja razgovaram telefonom(mada i tu preterujem) vec se svodi na moje ludo i neprestano kuckanje poruka... I nerviram se, i uzasno mi smeta...Obicno nisam sklona tome da padam pod uticaj odredjenih stvari koje zivot namece,ali eto...Mislim da nisam do sad napravila neku gresku koja se stapa sa naslovom price,ali verujem da mnogi jesu...Umesto da MI,civilizovan narod vratimo komunikaciju i svedemo je na nivo "oci u oci" poceli smo da baljezgamo preko mail-a i sms-a.Ok.Lepo je to donekle,ali ne moze ni jedna procitana poruka ili slicica da zameni komunikaciju sa drugom osobom kao kad se razgovara licem u lice.
E pa tu je nasa greska...Umesto da se neki problem resava govorom poceli smo da raspravljamo neke stvari nama bitne na sasvim pogresan nacin. Ja jesam nekako impulsivna,odnosno ne umem da sacekam i izbrojim dok prodje nalet besa,vec odmah sve u lice i buuum... A ako mi lice nije blizu , tu je mobilni telefon i dok ja skontam sta sam uadila,moj telefon mi uzvraca onim "mesege sent".Tu poludim...Da li nisam mogla dobro da se izrazim , ili sam se u tom trenutku osecala bezveze(jer ipak si mi imamo neki period kad nam nije ni do cega), vec bude kasno...Osoba s druge strane,da li smo mi primaoci ili posiljaoci neke poruke mozemo da budemo duboko povredjeni ili uvredjeni iako nismo hteli da ispadne to tako kako jeste...ali uvek sve ispadne bezveze...
Dakle,moj savet: Kad imate nesto bitno da raspravljate bilo da je posao ili ljubav u pitanju-sacekajte da se vidite sa tom osobom licem u lice pa lepo sve natenane...Na sva pitanja cete da dobijete odgovore a ujedno cete moci da pratite i pokrete tela i ponasanje te druge osobe,ali isto tako moracete da budete spremni da odgovorite na pitanja na isti nacin.A ukoliko neko ima problem sa cekanjem kao ja volela bih da mi kaze kako da sacekam i kako da budem strpljiva ako su mi u glavi nejasne stvari? Kako da sacekam da ih razjasnim za nekoliko sati,dana..??!!
Znam sigurno samo jedno, Mobilna telefonija zaradjuje dobre pare na Nas

Prozopagnozija

Sat, 18 Oct 2008 18:04:49 +0200

Tema koja je zanimljiva, kontroverzna i važna sama po sebi je prozopagnozija, vidna agnozija za lica.
Agnozija je nemogućnost prepoznavanja određene vrste podražaja koja se ne može prepisati osetnom deficitu, niti verbalnom ili intelektualnom poremećaju. U skladu s time lako je objasniti pojam vidne agnozije. To je specifična agnozija za vidne podražaje. Pacijenti s vidnom agnozijom mogu videti vidne podražaje, ali ne znaju šta su oni. Pretpostavlja se da se svaka specifična vidna agnozija javlja zbog povrede određenog dela sekundarnog vidnog područja koje posreduje u prepoznavanju tog određenog podražaja.
Pacijenti s prozopagnozijom imaju teškoća u prepoznavanju i razlikovanju lica. Kod njih je čest slučaj da vide delove lica (nos, oči, bradu), ali ih ne mogu stopiti u prepoznatljivu celinu. Lica predstavljaju jedan od najvažnijih podražaja kod viših primata, tako da je logično pretpostaviti da postoji kortikalno područje namenjeno prepoznavanju lica. PET studije su pokazale da se jedan dieo inferotemporalnog područja aktivira u obe hemisfere samo kad ispitanici posmatraju lica, a ne kad posmatraju jednako složene podražaje.
Prozopagnozija se javlja zbog obostranog ostecenja ventralnog toka, međutim ako funkcija drugog toka ostane intaktna, postavlja se pitanje mogu li možda pacijenti s prozopagnozijom nesvesno prepoznati lica koja nisu u stanju prepoznavati svesno.
Tranel i Damasio (1985.) su prvi pokazali nesvesno prepoznavanje lica kod pacijenata s prozopagnozijom. Svakom su pacijentu prikazali niz fotografija, od kojih su na nekima bila pacijentu poznata lica, a na nekima nepoznata. Pacijenti su tvrdili da ne prepoznaju niti jedno lice.
Međutim, kad im je prikazano poznato lice, došlo je do velike promene u električnoj vidljivosti kože što se nije događalo kad bi im bilo prikazano nepoznato lice. To je bio dokaz da su pacijenti neoštećenim delovima mozga nesvesno prepoznali lice.

DUBAI- Zemlja mojih snova

Tue, 14 Oct 2008 18:55:14 +0200

Kada god vidim fotografije,clanke o Dubaiu meni zastane dah...Raj na zemlji...

Bliskoistocni Emirat Dubai poseduje izazovnu mesavinu egzoticne arapske kulture i najmodernijih objekata i usluga. Ono sto izdvaja Dubai od drugih egzoticnih destinacija jeste avanturisticki stav prema arhitekturi.Vrhunac je hotel " Burdz el Arab" sa 7 zvezdica koji se dize iz okeana kao napeto jedro.

Sagradili su potpuno nova ostrva sa 120km nove obale.Najambiciozniji od tih projekata je "Svet,"skup svih vestackih ostrva u obliku kontinenta planete Zemlje.Postoje 2 lica Dubaia.Jedno su klimatizovani trzni centri i blistavi oblakoderi,a drugo misticni svet dzamija i bezbrojnih trznih pijaca.Najomiljeniji sport su konjske trke.Terenskim 4WD vozilima koja su luksuzna i klimatizovana moze se prelaziti preko velikih dina.Moze se naici na male naseobine i sela koje su sakrivene duboko u planinama. U pescanu pustos moze se provesti i noc jer postoji pustinjski kamp,gde se moze uz zalazak sunca iskusiti zivot u tradicionalnim beduinskim satorima. Zabavan nacin da se provede u pustinji je Send Bording.To je skijanje na dasci po pesku.Za malo smireniji pogled na kilometre peska jahanje kamila je opustajuca alternativa.

U danasnjem svetu,Dubai je san svakog ljubitelja sopinga.Bilo da trazite najnovije kolekcije firmirane garderobe po odlicnim cenama ili zelite da kupite zlatni nakit. Takodje ima mnogo mogucnosti za uzivanje u SPA centrima.

Kada pocnete da istrazujete Dubai otkricete da je rec o gradu koji je napravio uspesan prelaz iz drevnog u futuristicko a nije izgubio nista od svog egzoticnog karaktera.
Ovo je zaista destinacija u kojoj sva sofisticiranost 21.veka hoda ruku pod ruku s jednostavnoscu proslih vremena...

POMOZIMO SARI

Mon, 13 Oct 2008 00:25:30 +0200

Sara Milenkovic je teško obolela i nalazi se na Institutu za majku i dete u Beogradu.
HITNO I NEOPHODNO su joj potrebna novcana sredstva da bi se omogucilo dalje lecenje.

MOLIMO VAS DA U OKVIRU SVOJIH MOGUCNOSTI POMOGNETE SARI, UPLATOM NA ŽIRO RACUN BROJ

160-25-001-00056100-35 BANKA INTESA
Na ime Gordana Nikolic (za Saru Milenkovic)

i tako pomognete u njenom lecenju.

Sara Milenkovic je, inace, rodena 1994. godine i izuzetno je talentovano dete.
Bavi se aktivno slikarstvom i vec je imala svoju prvu samostalnu izložbu u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru.
Sara je najbolje izražava bojama, ali joj ni poezija nije strana.
Za sebe kaže:

Nisam pesnik da vam pevam
nisam pisac da vam pišem
ja sam slikar, da vam crtam
ja sam slikar, zato dišem!

POMOZIMO SARI!!!!

Dugogodisnje/duge veze

Fri, 10 Oct 2008 16:19:06 +0200

Ako krenemo sa pricom zasto pucaju duge veze pisacemo do besvesti. Razloga je nazalost mnogo,ali isto tako su retki primeri gde se neka duga veza zavrsila brakom.
Vise bih volela da pisem o tome "Sta posle?Sta kad pukne a mnogo je uloga stavljeno u nju?"
Krenucu iz svog primera koji nije jedinstven.
Zabavljala sam se sa deckom 4 godine.Bilo je tu i svadja,i lepih trenutaka,ali 4 godine???Najlepse godine...Sve svoje,sebe,maksimalno sam ulozila i dala da opstane,traje i da bude vecna,zauvek...Medjutim,trebalo mi je nazalost dosta vremena da shvatim da sam igrala na losu kartu...Ok..Kad sam to shvatila bilo je strasno... Mucila sam sbe nekih 6 meseci...Kako da prekinem?Kako da mu kazem?Kako da pogledam moje roditelje ili njegove u oci posle raskida kad su svi ocekivali da cemo zauvek da budemo zajedno? Jeste bilo strasno...
A onda? Kad nesto ne ide,ne treba ni da ide...Pamtim trenutak kao da je bilo juce...Ja nesrecna,a cini mi se svi srecni..On je dosao kod mene,kao da je kod sebe...Moji ga lepo docekali,jer se pokazao kao dobra prilika za njihovu cerku..on fin,kulturan,ljubazan prema njima... Dosao pa ajde da pomogne mojima da nam okreci kucu..Uzas!!! Imala sam osecaj kao da se zabavlja sa mojim roditeljima a ne sa mnom...Znam,jesam mozda bila pokvarena,ali bila sam nesrecna i usamljena... Dok su oni obavljali radove u renoviranju nase kuce,ja sam otisla da setam..sama...da razmislim...
E to je bio onaj trenutak..onaj znacajan trenutak u zivotu kad se donosi vazna odluka..Mislim se...Jeste fin,dobar,pazljiv prema svima,ali ja ga ne volim...A ceo zivot nije malo...A imam samo jedan...Moj,samo moj...nije mamin,nije tatin...MOJ...
Otisao je posle nekoliko dana...izdrzala sam...A onda sam rekla mojima da hocu s njim da raskinem.Bio je sok..za njih...Ja sam bila bezobrazna,sebicna,slepa.Usledili su komentari tipa-samo probaj... E pa jesam...Hvala Bogu,isla sam na stranu u skolu tako da sam "maltretiranja"od strane svojih najrodjenijih morala da trpim samo za vreme vikenda.Kad sam otisla, pozvala sam njega..Uf...Tesko...Nisam imala hrabrosti da prekinem odmah,nisam imala hrabrosti da mu kazem da ga vise ne volim...Jesam bila kukavica i bas sam ispala veliko djubre,ali nisam vise mogla tako ni da zivim...Rekla sam mu da mi treba malo,neko izvesno vreme da budem sama...da me ne zove i ne trazi...Ceo svet je bio ljut na mene,a on..Ko zna...Ponosan i dostojanstven,pustio me je i nije me zvao.Rekao je da se javim kad hocu...Nikad se nisam ni javila...
Bila sam sama,ali bila sam svoja..U toj nasoj vezi sam se totalno pogubila da vise nisam znala ni sta volim ,ni sta zelim..Da li nesto sto kazem da volim,volim zato sto mi je on nametnuo da to nesto treba da se voli ili zato sto ja to nesto stvarno volim??? Bas sam bila zbunjena i izgubljena,sama...
Htela sam u nekoliko navrata da ga pozovem,ali isto tako sam zarko zelela da upoznam sebe...Odlucila sam se za ono drugo...
I eto,sad posle toliko vremena,znam da mi je to bila najveca ,ali i najpametnija odluka u zivotu...Upoznala sam sebe,a tu se nikako nije uklapao on.Mislila sam,ako je on onaj pravi bice tu i volece me onakvu kakva u stvari jesam,ali ja nisam bila onakva kakvom me je on zamisljao.Proslo je malo vremena i onda je naisao i "moj pravi" bas onakav kakav treba da bude,bas onakav kakav meni treba,za ceo zivot...A bilo mi je tesko...Strasno tesko,jer nisam imala ni svoje prijatelje..svi su bili zajednicki...Ali ostala sam u tome jaka i izdrzljiva ..
Jer ipak,uvek mi je prolazilo kroz glavu "Bolje da bacim 4 godine,nego ceo zivot."
Bolje je i biti sam nego u losoj vezi... Ucinila sam sebi veeeeliku uslugu, a i njemu,jer ne verujem da bi on mogao da bude srecan pored mene nesrecne...Ja srecna,on srecan,svako na svoju stranu....

Blogopen

Wed, 08 Oct 2008 18:19:00 +0200

"BlogOpen"
Kad sam pocela da pisem blog bilo je cisto iz zebancije.A sad sam toliko zavolela i blog,i ljude koji pisu.Ma ne mogu da opisem... Osecaj kad se udje u salu... Ne poznajes nikog,a u stvari poznajes ih bolje nego bilo koga.
Oni koji nisu bili trebalo bi da se kaju.Propustili su jedno prelepo druzenje,upoznavanje...
U ovom nasem uzurbanom zivotu jednostavno zaboravimo koliko je zivot lep i jednostavan i koliko nam malo treba da nas natera na smeh do suza.Ljudi..ne pamtim kad sam se ovoliko u zivotu smejala!!! Bukvalno smeh do suza... Verujem da ce se samo o ovome pisati u narednom periodu,ali i trebalo bi.A opet...Ne moze ni slika,ni bilo koja rec ili recenica na ovom ili bilo kom drugom blogu da opise koliko je bilo fantasticno,opusteno,veselo,zanimljivo...A ja,kao i svaki pocetnik naucila sam i dosta toga i sa predavanja i od "starijih" i iskusnijih blogera..
Virtualni svet... Pises,citas,kuckas,komentarises...A onda odjednom upoznas sve te ljude i zaboravis sve probleme i trzavice iz svog realnog i sjebanog zivota.Pa opet,sad kad sam se vratila u svoj stvarni svet i dalje me drzi osecaj kao da sam dva dana bila negde gde ne postoje problemi,gde ne postoji strah,briga...pravi virtuelni svet...da ne pozelis da se vratis u svakodnevne obaveze..
Jednom recju, BlogOpen je skup svih fantasticnih,inteligentnih,opustenih,veselih blogera na jednom mestu.
Bice fotka,snimaka,prica po ostalim blogovima,ali ovo mora da se dozivi....
Bas kao prava bajka "Snezana i 7 patuljaka zajedno sa vesticom". Bajka koja ce da se prepricava na danima,mesecima,vec i za nekoliko godina

EDIT:
Geg Open
Lele kakvi smo...Uzas!!!

Blog Open
A ovde ima i finih fotografija sa BlogOpena 2008

Borba protiv raka dojke

Thu, 02 Oct 2008 18:24:27 +0200

Posto smo vec poceli da pisemo i komentarisemo humanitarne akcije i organizacije,redno bi bilo da se napomene i da je mesec Oktobar - mesec za borbu protiv raka dojke.Tom prilikom Avon ce ovog vikenda organizovati setnju u Beogradu Knez Mihajlovom,tacnije u subotu od 11-13h.

- 4000 zena u Srbiji svake godine oboli od raka dojke
-1500 zena u Srbiji svake godine umre od raka dojke
-ukoliko se otkrije na vreme,rak je izleciv u 97% slucajeva

AVON AKCIJA ZA BORBU PROTIV RAKA DOJKE U SRBIJI
- U Srbiji je pokrenuta 2004
- 2005. organizovana je prva setnja u Beogradu u cilju sirenja svesti o ovoj bolesti
- 2006 je doniran aparat za ranu dijagnostiku Institutu za Onkologiju i Radiologiju Srbije,sto za stereotaksicnu biopsiju dojke i 180 besplatnih klinickih pregleda
-Od 2004 do danas je podeljeno preko 500.000 informativnog i edukativnog materijala o nacinima prevencije i rane dijagnostike raka dojke
- 2008 pod sloganom "Potrebne smo jedna drugoj" podeljeno je 850 duplih vaucera za 1700 besplatnih pregleda dojke u 27 gradova Srbije
Sva sredstva se prikupljaju prodajom posebnih proizvoda sa ruzicastom vrpcom kroz Avon brosure i sav prihod od prodaje ovih proizvoda namenjen je Avon Akciji za borbu protiv raka dojke
Meni je drago sto sam bila u mogucnosti da ucestvujem i organizujem podelu materijala i vaucera,a isto tako mi je zao sto ne mogu da odem da ih podrzim u Beogradu
Blogopen je u Boru za vikend!!!!!

Sigurna i svoja

Tue, 30 Sep 2008 19:04:03 +0200

Dok sam po najvecoj kisi zurila Knez Mihajlovom prisao mi je jedan mladic,pokisao do gole koze I rekao mi je :” U borbi protiv nasilja u porodici I za izgradnju sigurne kuce ukoliko zelite mozete pomoci tako sto cete kupiti ovaj casopis koji kosta 100 din.Trebalo bi da pomognemo ljudima da odu na sigurno..” Ja ga pogledam I kazem : “ Ako ti mozes po ovom pljusku da zaustavljas ljude I trazis pomoc – zasto ne bih I ja dala 100 din.” I uzmem casopis I odem... Dok sam hodala okrenem se jos jednom I vidim sa koliko ljubavi I volje I vere prilazi I zaustavlja ljude...A oni.. Onako u zurbi,kao da to nije nista bitno I sa ubedjenjem da TO njima ne moze da se desi..samo su prolazili,a on je bio neverovatno uporan I ako je padala kisa...
Da li ste znali :
-Na svakih 5 sekundi od posledica nasilja u svetu umre po jedna zena
-Ukoliko partner ima potrebu da do u poslednji dinar kontrolise koliko je zena potrosila u supermarketu,vrlo je verovatno da ce uskoro poceti da je psihicki maltretira I na kraju-bije
-Psiholoski profil nasilnika podrazumeva da njegovi postupci uopste ne zavise od ponasanja zrtve.Cak I najposlusnija zena postaje zrtva u slucaju da je njen partner sklon nasilju
-Optereceni predrasudama,roditelji I rodbina zrtve retko ce joj dati podrsku u nameri da napusti nasilnika ili prijavi nasilje
-Zrtva ne poznaje druge zene koje trpe nasilje I smatra da se to dogadja samo njoj
-Nasilnici cesto izazivaju krivicu kod zrtve preteci joj da ce se ubiti ukoliko ona ode

Projekat SIGURNA KUCA
Savetovaliste u borbi protiv nasilja u porodici otvoreno za sve zene koje se suocavaju sa nasiljem u braku,porodici ili van nje I podrzava njihova nastojanja da izadju iz takve situacije.Projekat Sigurna Kuca je izgradnja objekata u koje se smestaju zene I deca zrtve nasilja. Na ovim mestima oni imaju priliku da uz strucnu pomoc prevazidju posttraumatski period,osnaze se za dalji samostalni zivot,dobiju medicinsku pomoc,dodatno obrazovanje, kao I besplatan smestaj I hranu

Ako nekad naletite na nekog ko trazi pomoc ove vrste nemojte samo da prodjete pored njega.Za 100 dinara necete da postanete siromasni,a nekome cete pomoci da nastavi normalno da zivi...